Samit će početi u 13.00 časova po srednjoevropskom vremenu u vili la Granž.
„Tu vilu aktivno koriste vlasti Ženeve i federalna vlada. Predivno mesto na obali jezera, postoje dobri uslovi za pregovore. Takođe je podignut šator za pres-konferenciju našeg predsednika“, rekao je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov uoči samita.
Kako je objasnio, Putina u vili La Granž dočekuje predsednik Švajcarske, zatim dolazi Bajden, potom sledi tradicionalno zajedničko fotografisanje, zatim će se obratiti predsednik Švajcarske koji će pozdraviti učesnike samita, nakon čega će predsednici Rusije i SAD preći u biblioteku u prizemlju i počeće samit.
Kako će izgledati sastanak
Prema rečima Ušakova, pregovori će se sastojati iz tri dela.
„Prvo će se održati razgovor u uskom formatu, zatim pregovori u proširenom sastavu koji će imati nastavak: uski formati, prošireni sastav, zatim kratka pauza nakon čega će se pregovori nastaviti. Nakon toga strane će organizovati pres-konferenciju, svaka za svog predsednika, i na tom će se samit završiti“, rekao je Ušakov.
Tokom razgovora u uskom formatu, predsednika Rusije će pratiti ministar Lavrov, a Bajdena – američki državni sekretar Entoni Blinken.
„Sastanak u uskom formatu započinju u prisustvu Lavrova i prevodilaca. U proširenom sastavu će biti održani uz sinhronizovani prevod. Osim članova delegacije prisustvovaće i zapisničari. A što se tiče toga da li će predsednici hteti da se povuku u stranu i razgovaraju jedan na jedan – ne znam, to zavisi od njih“, rekao je pomoćnik ruskog predsednika.
Osim pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrovova, ruska delegacija će uključivati i portparola Kremlja Dmitrija Peskova, ambasadora Rusije u SAD Anatolija Antonova, načelnika generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerija Gerasimova i zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Rjabkova, a takođe su pozvani zamenik šefa administracije predsednika Dmitrij Kozak i specijalni predstavnik predsednika za Siriju Aleksandar Lavrentjev.
„Dakle, može se zaključiti da će Ukrajina i Sirija biti među pitanjima kojih će se predsednici dotaći“, precizirao je Ušakov, ističući da će američka strana verovatno pokrenuti temu Alekseja Navaljnog, a možda i Belorusije. On je dodao da će lideri razgovarati o nerešenim pitanjima rusko-američkih odnosa, uključujući praksu hapšenja Rusa u trećim zemljama i pogoršanje uslova za rad ruskih diplomatskih predstavništava.
Nakon toga će se Putin sastati sa švajcarskim kolegom, nakon čega se vraća u Rusiju.
Govoreći o zajedničkoj pres-konferenciji, Ušakov je istakao da će se taj sastanak razlikovati od drugih upravo po tome što je neće biti.
„Ranije se američka strana aktivnije od nas, još od sovjetskog vremena, zalagala za održavanje zajedničkih pres-konferencija. Kako smo razumeli, svaka strana će organizovati zasebno obraćanje medijima“, precizirao je Ušakov.
Kremlj: na samit gledamo s praktičnim optimizmom
Ušakov je rekao i da je razgovarao s pomoćnikom američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom.
„Razgovarao sam sa Salivanom, pomoćnikom za nacionalnu bezbednost. Svi dogovori koji su postignuti o formatu i agendi susreta ostaju na snazi, ništa se ne menja. I, u sredu, kao što je i bilo planirano, u 13 sati počinje prvi susret Putina i Bajdena“, rekao je Ušakov novinarima.
Pomoćnik ruskog predsednika rekao je i da na samit Bajdena i Putina gleda s praktičnim optimizmom i da se prodor se ne očekuje.
„Nisam uveren da će biti postignut neki sporazum. Ne znam. Gledam na taj susret s praktičnim optimizmom, ali ne velikim. Videćemo. Ali, za Amerikance je karakteristično da ne ispunjava dogovore koje je postigla ranija administracija, posebno ako ta administracija ima drugi partijski ton“, rekao je on.
Ovo je njihov prvi susret, u veoma teškim uslovima koji postoje u bilateralnim odnosima, ističe Putinov pomoćnik.
„Verujem da obe strane shvataju da je potrebno uklanjati prepreke koje postoje“, rekao je on i dodao da susret svakako treba da bude koristan i da se odrazi na dalji razvoj odnosa koji su trenutno u ćorsokaku.
Upitan šta bi smatrao pozitivnim ishodom samita, a šta ne, Ušakov kaže:
„Bilo kakav dogovor među predsednicima, ako bude postignut, imaće kompromisni karakter, i to će, mislim, biti od koristi“, rekao je Ušakov.
Istovremeno, u Kremlju nisu mogli nedvosmisleno da ocene da li se može govoriti o ublažavanju retorike Vašingtona uoči samita.
Istovremeno, u Kremlju nisu mogli nedvosmisleno da ocene da li se može govoriti o ublažavanju retorike Vašingtona uoči samita.
„Jedan aspekt u sferi strateške stabilnosti – odluka da se produži najvažniji sporazum, to, svakako predstavlja plus. Tu su i minusi u toj istoj strateškoj sferi koji su svima dobro poznati“, dodao je on.
Ušakov nije želeo da prognozira da li će se predsednici dogovoriti o narednom susretu.
Podsetio je da je Putin dva puta razgovarao telefonom s Bajdenom – 26. januara i 13. aprila, a da su se prethodno sastali 2011. godine kada je Bajden bio potpredsednik Amerike.
To je, kako je rekao, bio njihov jedini susret, osim toga kontakta je bilo i na video samitu o klimi 21. aprila koji su inicirali Amerikanci.
Podsetio je i da je inicijativa za samit u Ženevi stigla sa američke strane tokom telefonskog razgovora dvojice lidera 13. aprila.
Podsetio je i da je inicijativa za samit u Ženevi stigla sa američke strane tokom telefonskog razgovora dvojice lidera 13. aprila.
„Od samog početka Amerikanci su predlagali Evropu (za mesto susreta). Uzeli smo u obzir to što Bajden dolazi u Britaniju, a zatim i u Brisel, na sastanke sa NATO i EU. Oni su, prirodno, želeli da iskoriste taj dolazak Bajdena za samit i sa nama. Podržali smo to“, naveo je Ušakov i dodao je, pored Ženeve, za mesto održavanja samita razmatrano nekoliko prestonica.
„Predložili smo nekoliko prestonica, a Amerikanci su se složili sa jednom od predloženih varijanti“, dodao je on.
On je još rekao da će tokom samita biti poštovane sve epidemiološke mere.
Pročitajte još: