Političari sa Kosova takođe smatraju da pregovore treba iskoristiti tako što će Aljbin Kurti, tzv. premijer Kosova, od EU zahtevati viznu liberalizaciju za građane Kosova, ali da treba predočiti i EU, Americi i Beogradu da Kosovo neće odustati od tužbe za genocid koju sprema Srbiji.
Platforma Prištine se zasniva na zaoštravanju odnosa
Politikolog i profesor na Fakultetu političkih nauka Beogradskog univerziteta Stefan Surlić kaže da se platforma Prištine za nastavak dijaloga očigledno promenila.
„Politika Aljbina Kutija u ovom trenutku se zasniva na zaoštravanju odnosa i na relativizaciji ideje o nekom odgovoru ili kompromisu sa Srbijom. Poruke koje smo do sada čuli iz Prištine, više su nego negativne i vrlo radikalne, od pretnje tužbom za genocid pa do nastavka ugrožavanja srpske kulturne baštine. I na kraju, sistemska diskriminacija srpske zajednice koja se predstavlja kao nepostojeći problem na Kosovu“, ističe sagovornik Sputnjika.
Priština insistira na tome da Srbi po njihovom slovu zakona imaju sva moguća prava na Kosovu te da stoga ZSO nije potrebna, ali problem je, kako kaže Surlić, što se zakoni ne primenjuju.
„Aljbin Kurti sad ide na pregovore sa potpuno novom strategijom, a to je da ideju dijaloga obesmisli i da se dijalog predstavi kao nešto što nije neophodno za albansku stranu, već da Kosovo može da gradi svoju nezavisnost bez obzira na pristanak ili odbijanje od strane Srbije“, napominje Surlić.
Kurtijev uspeh zavisi od pomoći EU i Nemačke
Da li će Kurti uspeti u tome, zavisi od pritiska EU i Amerike, ali i Nemačke koja je čvrsto stala iza njega i nedvosmisleno dala podršku i Miroslavu Lajčaku kao glavnom medijatoru pregovora. Dakle, kaže Surlić, Kurti na ove pregovore ide samo zbog respekta prema uticajnim zemljama koje su uz njega.
„On želi da se ne govori o tehničkim pitanjima i onome što je do sada bilo na agendi, pa čak i Lajčakovoj, već da se istaknu dobro poznati politički zahtevi, a to je — može se pregovarati samo o tome da Srbija prizna Kosovo. Ako to bude pozicija Prištine, onda će sutrašnja runda pregovora biti samo još jedna u nizu neuspelih aktivnosti, iako jeste važno da se dvojica lidera susretnu. Može da se desi da retorika ’otopli‘, ali posle toliko godina dijaloga, činjenica je da se tapka u mestu dok na terenu imamo sve ratobornije izjave i sve veću etničku distancu između Srba i Albanaca“, zaključuje Surlić.
On smatra da je sutrašnji dan pravo vreme da se postavi pitanje koja je svrha dijaloga i da li na ovakav način idemo ka rešenju problema ili ka zaoštravanju odnosa.
Priština se poziva na „vreme Miloševića“
Stevica Deđanski, direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje, ne sumnja da će Aljbin Kurti učiniti sve samo da ne dođe do napretka u pregovorima Beograda i Prištine, jer on nema adute u rukama kada je reč o međunarodnom pravu i zato se služi politikantskim izjavama i pretnjama.
„Kurti pokušava da oživi na terenu atmosferu ’vremena Miloševića‘, gde su oni mogli da glume žrtve, ali zaboravljaju da je Srbija sada u sasvim drugačijem međunarodnom ruhu i da Albanci ni na koji način ne mogu ponovo da budu tzv. žrtve Srbije. Osim toga, već smo navikli da pred svake pregovore sa Beogradom Priština izmisli nešto u nadi da će to pokolebati Beograd da dođe na pregovore, kao što je ova tužba za navodni genocid“, kaže Deđanski.
Za nas je zbog tih smicalica Prištine, dodaje on, veoma bitno da nikada ne odbijemo pregovore ni pod kojim uslovima i ma koja da je tema u pitanju, jer mi naše stavove i zahteve zasnivamo na međunarodnim aktima i pravu.
„Srbija treba tako da funkcioniše, a pritisci su nešto što je očekivano. Mnogo je bolje braniti interese srpskog naroda argumentima nego galamom i busanjem u grudi kao što radi Priština. Nas štiti međunarodno pravo, ono je na našoj strani i zato Priština reaguje kako reaguje. Ništa ne može da se desi bez saglasnosti Srbije i oni su toga svesni“, naglašava Deđanski.
Naš adut je međunarodno pravo, a Kurtijeva pretnja
Pominjanje tužbe za genocid je samo jedan od primera kojim Kurti pokušava da isprovocira Srbiju kako ne bi došla na pregovore, a to u stvari samo znači da on želi da kupi vreme za sebe jer, napominje Deđanski, shvata da od Beograda neće dobiti priznanje Kosova nikada i čeka da taj problem preseče neko drugi.
„Kurti koristi svaki mogući povod i momenat da izbegne razgovore jer nema šta da ponudi kada se razgovori odvijaju na civilizovanom nivou uz argumente“, zaključuje naš sagovornik.
Deđanski kaže i da Beograd ne treba da se mnogo bavi time šta će biti na pregovaračkom stolu jer, ponavlja, iza nas stoji međunarodno pravo i zato mi možemo da razgovaramo o svemu, osim o priznanju Kosova.