Proslavi jubileja manastira prisustvovali su i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, ministri u Vladi Srbije Nebojša Stefanović, Tomislav Momirović, Tatjana Matić, Maja Popović, Nikola Selaković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.
Svečana akademija započela je pesmom posvećenoj svetom Prohoru Pčinjskom i himnom Srbije.
Vučić je zahvalio na ordenu ističući da je građanima Srbije najbolje bilo kada srpska država i crkva zajedno rastu i poručujući da, iako ne moraju uvek da budu u saglasju, bez crkve nema očuvanja nacionalnog i državnog tkiva.
“Ja nisam neko ko inače žudi za nagradama, ali mi mnogo znači ovaj orden, jer mi se čini da kada zajedno rastu srpska država i srpska crkva, tada je najbolje građanima”, rekao je Vučić.
Vučić je dodao da u savremenoj srpskoj istoriji nikada nije toliko urađeno za hramove, crkvu, manastire, za bratstva i sestrinstva u njima.
Naveo je da je svestan da to nije dovoljno, ali da zato svi moramo da radimo još više i da budemo uspešniji.
“Posle Ordena Svetog Save, a jedini sam srpski predsednik koji je taj Orden primio, i ovaj mi mnogo znači, jer je neko od vas primetio koliko smo se trudili i borili za podršku i pomoć crkvi, razumevajući da, iako ne moramo uvek da budemo u saglasju, bez crkve nema narodnog jedinstva i da ne možemo da očuvamo nacionalno i državni tkivo”, rekao je Vučić.
Onaj ko to ne razume, a vodi državu, ne zaslužuje da je vodi i ne može da je vodi uspešno, poručio je Vučić.
“Hvala vam na Ordenu, ovo je za mene sada obaveza više”, dodao je Vučić, preneo je Tanjug.
Prethodno je održana liturgija koju je služi patrijarh Porfirije, a prisustvovao joj je veliki broj vernika.
Godišnjica manastira, kao jedne od najstarijih svetinja Srpske pravoslavne crkve, trebalo je da bude održana maja prošle godine, a zatim je zbog epidemije odložena.
Manastir Sveti Prohor Pčinjski nalazi se na granici između Srbije i Makedonije, na 30 kilometara južno od Vranja.
Istorija manastira datira još od 1070. godine, kada je vizantijski car Roman Diogen podigao malu crkvu, posvećenu Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, u čije zidine su položene mirotočive mošti Svetog Prohora Pčinjskog.
Prema legendi, upravo je ovaj svetac Romanu Diogenu prorekao da će postati car.
Od tog vremena, miro neprestano teče iz svetiteljevih moštiju i, kažu vernici, mnogi se bolesnici njime isceljuju. Manastir ostaje u okviru vizantijske države sve do kraja 12. veka kada, posle osvajanja ovih krajeva od strane velikog župana Stefana Nemanje, prelazi u sastav Srbije.
Nemerljiv značaj za ovu pravoslavnu svetinju imao je kralj Milutin, za vreme čije vladavine je podignuto ili obnovljeno 40 crkava i manastira, a među njima i manastir Prohora Pčinjskog. U Karlovačkom rodoslovu stoji da kralj Milutin, pored ostalih zadužbina, „sagradi i crkvu Pčinjskomu Prohoru“, što potvrđuje i uzidana opeka na severnoj fasadi stare crkve sa, u plitkom reljefu izvedenim imenom SAVA, otkrivajući neposrednu brigu tadašnjeg arhiepiskopa Save Trećeg o obnovi hrama.
Manastir ima veliki istorijski značaj, s obzirom da se, između ostalog, u njemu pričestio deo srpske vojske pred odlazak u Kosovsku bitku 1389. godine, a u toku Prvog srpskog ustanka služio je kao mesto za pripremu oslobodilačkog pokreta.
U kratkom periodu, sabrat Manastira bio je i prepodobni Justin (Popović), inače rodom iz Vranja, koji je 2010. godine kanonizovan od strane SPC-a i proglašen prepodobnim Justinom ćelijskim i vranjskim.
Pročitajte i: