U tome su saglasni sagovornici Sputnjika, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, čija su specijalnost automobili, Milan Vujanić i predsednik sindikata „Nezavisnost“ u „Fijatovoj“ fabrici u Kragujevcu Zoran Stanić.
Kada su se u januaru ove godine dva automobilska giganta, „Fijat krajsler“ iz Torina i francuski „Pežo“ spojili u „Stelantis“, četvrtog najvećeg proizvođača automobila na svetu, najavili su da im je cilj prelazak na proizvodnju vozila sa autonomnim kretanjem i na hibridne i električne automobile. Najavljeno je, takođe, da nijedna fabrika neće biti zatvorena.
Da li su hibrid i elektromobil šansa za Kragujevac
Zacrtali su da već od 2025. počnu sa izbacivanjem konvencionalnih automobila iz svoje ponude širom sveta, a da do 2030. u potpunosti pređu na električna vozila. Nedavno je predstavljen model 500 u električnom izdanju koji je, kako kažu, samo početak. Da li je to šansa za kragujevačku fabriku, jednu od najmodernijih u „Fijatovoj“ porodici, otvorenu 2012. godine?
Po mišljenju Vujanića, tehnički je proizvodnja hibridnih i električnih automobila u Kragujevcu sasvim izvodljiva.
„Nema velikih problema da se pređe na montiranje električnih automobila umesto benzinskih. Farovi su isti, sedišta su ista, samo je pogon drugačiji. Prema tome, moguće je izvesti prepravku tako da proizvodnja električnih automobila krene prilično brzo“, kaže on za Sputnjik.
Za to je, kako napominje, potrebna i obuka radnika, isto kao što je to bilo neophodno i kada je u pitanju silazak sa trake benzinca i dizelaša čiji se motori razlikuju, cevke su drugačije, filteri drugi, jedan ima karburator, drugi nema, jedan ima svećice, drugi nema...
Koliko smeta smanjenje proizvodnje?
Po njegovoj oceni, to što se u Kragujevcu iz godine u godinu smanjivala proizvodnja i što ta fabrika spada u one sa najmanjim poslovanjem, nije ono što će uticati na odluku „Stelantisa“ po pitanju budućnosti fabrike u Srbiji.
„Ne verujem da to može biti razlog zato što u startu prodaja električnih automobila i neće biti tolika, jer su ljudi po pitanju kupovine automobila konzervativni, mnogi će i dalje kupovati benzinske motore. Neće to biti po sistemu danas svi kupujemo ovo, a sutra nešto drugo. To nije tako u automobilskoj industriji“, objašnjava naš sagovornik.
Predsednik sindikata „Nezavisnost“ u kragujevačkoj fabrici Zoran Stanić za Sputnjik kaže da iako nema nagoveštaja šta će biti politika „Fijata“, odnosno „Stelantisa“ u odnosu na kragujevačku fabriku, u skladu sa njihovim najavama, nisu izgubili nadu da ona ima budućnost. Ono što je najavljeno je da će „fijat 500L“ prestati da se prodaje u ostatku sveta do kraja ove godine.
Lakše sa hibridom
Da li to znači da će zaposleni konačno početi da proizvode novi model, možda i hibridni, kao i Poljaci? „Fijat“ je u decembru prošle godine najavio da će uložiti dve milijarde evra u fabriku u Poljskoj, kako bi je opremio za proizvodnju hibridnih i električnih modela koji bi iz fabrike u gradu Tihi počeli da izlaze 2022. godine.
Stanić napominje da je prelazak na proizvodnju hibridnog automobila daleko jednostavniji i brži nego električnog. Hibridno vozilo je, kako objašnjava, klasični automobil kome se doda jedan mali elektromotor između motora i menjača i ima malo veću bateriju u odnosu na klasične automobile. Nema velikih prepreka da se to radi, a takav automobil bi bio skuplji oko 5.000 evra.
Godinu dana za prelazak na električni auto
Drugačije je ipak sa elektromobilima.
„Fabrika u Torinu, inače glavna ’Fijatova‘ fabrika, pre dve-tri godine je bila zatvorena na godinu dana kako bi se linije podesile za proizvodnju električnih vozila. I oni prave samo električna vozila“, napominje Stanić.
On je ipak skeptičan po pitanju masovnije proizvodnje i kupovine električnih automobila generalno, koliko god to bila intencija. Ne samo zbog njihove znatno više cene, nego pre svega zbog nedostajuće električne energije neophodne za masovnu vožnju električnih automobila. Naš sagovornik podseća da je struja u zapadnoj Evropi već izuzetno skupa, a dodatno bi bila opterećena raznim taksama kojima je sada opterećena cena benzina.
Na pitanje kakve su šanse da „Fijatova“ fabrika u Srbiji dobije dugo čekani novi model, on podseća da već devetu godinu proizvode isti 500L, iako je praksa da se posle nekih četiri-pet godina uvodi novi model. Fabrika u Kragujevcu je, kako napominje, prošle godine imala samo šezdesetak radnih dana, a ove, kao i iduće, biće još manje, ako se ništa ne promeni.
Presudno tržište
„Stručnjaci u Torinu odlučuju. Istražuju tržište i mere kada će i u kojoj fabrici pustiti novi model. To je vrlo složen proces i najviše zavisi od kupovne moći, a korona je samo pogoršala i onako lošu situaciju. Uvođenje novog modela košta 300-400 miliona evra. Mora dobro da se istraži tržište, da se izračuna kolika će biti prodaja tog novog modela da bi se to isplatilo“, kaže naš sagovornik.
Zaposleni godinama čekaju da se vlasnici izjasne kako dalje i kakav je poslovni plan za kragujevačku fabriku, ali se to ne dešava uprkos obećanjima. Stanić napominje da je u italijanskim medijima početkom godine pročitao da „Fijat“ ove godine planira proizvodnju nekih hibridnih vozila, među kojima je i 500L.
Broj zaposlenih prepolovljen
U međuvremenu, u „Fijatovu“ fabriku u Kragujevcu od 2012. godine niko nije primljen, a otišla je reka ljudi i još odlazi. Kada je fabrika radila u tri smene bilo je skoro 3.700 zaposlenih, a sada polovina te cifre. Pritom su, kaže, otišli stručnjaci. A broj proizvedenih automobila i dalje pada. Pred pandemiju, 2019. godine, sa trake je sišlo 40.000 automobila, 20.000 manje nego godinu pre. Procene su da će ove godine, ako se nastavi sadašnjim tempom, biti proizvedeno svega 15.000 vozila u odnosu na 200.000 koliki je sada kapacitet, a projektovana je da može da pravi i 300.000 automobila.
Prema nekim najavama, neizvesnost će trajati do jeseni, kada bi, „Stelantis“ konačno trebalo da izađe sa poslovnim planom na koji zaposleni u srpskoj fabrici čekaju još od 2017, kada im je to obećano po završetku štrajka.