Do 18. veka tuda je proticala reka Neglina ili, kako je Rusi još zovu — Neglinka, dok je sa strane Crvenog trga bio iskopan rov koji je tu reku povezivao sa rekom Moskvom, pa je tako Kremlj bio okružen vodom, što ga je pretvorilo u neosvojivu tvrđavu za neprijatelje.
Vremenom je reka postala zagađena, obala se urušila i zarasla, Neglinka se izlivala, što je dovodilo i do poplava, pa je posle Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine, ruski car Aleksandar Prvi rešio da se ona zatvori u podzemnu cev. Angažovao je i arhitektu Jozefa Bovea da rekonstruiše delove grada uništene tokom velikog Moskovskog požara u vreme francuske okupacije i da na mestu rečnog korita reke napravi vrtove. Sav posao Bove je završio za oko četiri godine, a novi vrtovi su imali memorijalni značaj — stvoreni su u čast pobede nad Napoleonom.
Aleksandrovski sad u Moskvi
© Sputnik / Olivera Ikodinović
Aleksandrovski sad, površine 10 hektara, prostire se duž cele zapadne strane Kremaljskog zida — dužine oko 850 metara i zapravo ga čine tri vrta: Gornji, Srednji i Donji. Park se prvobitno zvao Kremaljski, a nakon krunisanja cara Aleksandra Drugog 1856. preimenovan je u Aleksandrovski.
Gornji i Srednji vrt su otvoreni za posetioce, dok je Donji gotovo iščezao, a kažu da se tu nekada nalazilo jezerce sa labudovima, koji su uzgajani za carsku trpezu.
Među najposećenijim mestima Aleksandrovskog sada su Grob neznanog junaka i Večni plamen. Ovaj memorijalni kompleks je stvoren 1967. godine, u čast 25. godišnjice pobede nad nemačkom vojskom u Bici za Moskvu, koja je bila jedna od najkrvavijih bitki tokom Drugog svetskog rata.
Aleksandrovski sad u Moskvi
© Sputnik / Olivera Ikodinović
Na obalama Neglinke tradicionalno su se održavale narodne šetnje i svečanosti, a voda je bila kristalno čista, pa su se tu okupljali i pecaroši. Ovde su sahranjeni posmrtni ostaci vojnika Crvene armije poginulih 1941. tokom te odlučujuće bitke.
Na nadgrobnoj ploči nalazi se bronzana kompozicija koju čine vojnički šlem, lovorove grane i vojničko znamenje, a u samom centru je uklesan natpis: „Tvoje ime je nepoznato, tvoje delo je besmrtno“.
Iskra moskovskog „Večnog plamena“ krajem 2020. godine dostavljena je u srpsku prestonicu, kod Spomenika oslobodiocima Beograda i to je prva „Večna vatra“ u Srbiji koja treba da pokaže privrženost očuvanju istine o podvizima sovjetskih vojnika koji su oslobodili Evropu od nacističkih osvajača.
Ovde kraj zidina Kremlja svakog dana, i zimi i leti, stoji počasna straža, a smena straže, koja se vrši na svakih sat vremena, privlači ogromnu pažnju posetilaca, kao i aleja sa tamnocrvenim blokovima u kojima se nalaze kapsule sa zemljom iz sovjetskih gradova-heroja: Lenjingrada, Kijeva, Minska, Staljingrada, Sevastopolja i drugih.
Aleksandrovski sad u Moskvi
© Sputnik / Olivera Ikodinović
Vrtovi su imali memorijalni značaj — stvoreni su u čast pobede nad Napoleonom. Kakve još lepote i istorijske spomenike skriva ovaj park i gde se u njemu nalazi čudesno mesto na kome se pomišljaju želje, saznajte u novoj epizodi „Moje Rusije“.
Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas svake druge nedelje na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.
Sve emisije „Moja Rusija“ možete pogledati OVDE.