„Permanentno povećanje prisustva vojnog kontigenta Severnoatlanske alijanse pored granica Saveza Rusije i Belorusije i formiranje nove mehanizovane divizije na poljskoj teritoriji može primorati belorusko rukovodstvo da intenzivira proces prijema ’Bogomola‘ u službu Oružanih snaga Belorusije“, piše rusko izdanje „Vojno-industrijski kurir“.
Reč je o robotizovanom protivtenkovskom sistemu. Prototip „Bogomola“ je demonstriran još 2017. godine i učestvovao je na nekoliko parada povodom proslave Dana nezavisnosti Belorusije, ali još uvek nije počela njegova serijska proizvodnja.
Da li će se ovi sistemi izvoziti?
Roboti koji lete, kreću se po kopnu i plivaju veoma su ozbiljan svetski trend u razvoju vojne tehnike. Posebnost savremenih robotskih sredstava je da je njihova proizvodnja moguća u malim privatnim kompanijama.
Potvrda tome je poznata privatna turska kompanija „Bajraktar“, čiji se dronovi nalaze u naoružanju mnogih država. Poljska je, nakon potpisivanja sporazuma u maju 2021. godine prilikom posete predsednika Andžeja Dude Turskoj, kupila 24 turska drona. Dronovi „Bajraktar“ TB2 su, između ostalog, svoju efikasnost pokazali tokom ratnih sukoba u Nagorno-Karabahu između Jermenije i Azerbejdžana 2020. godine.
U Belorusiji državna kompanija „Belspecvnještehnika“ radi na razvoju sistema „Bogomol“ i planira da ih izvozi u inostranstvo.
Naravno, beloruski „Bogomol“ nije unikatan. Sličan njemu je i ruski multifunkcionalni borbeni robotizovani sistem „Uran 9“ koji je tokom 2019. godine učestvovao u ratu u Siriji. Takođe, u Evropi se radi na sličnim sistemima „Anti-Tank UGV“. Trenutno nisu veliki troškovi za proizvodnju robotske tehnike, pa je i Belorusija pronašla određeni potencijal.
Sovjetske rakete u službi „Bogomolu“
Sistem „Bogomol“ je gusenična samohodna platforma sa elektromotorima i dizel-elektrogeneratorom kojim se upravlja na daljinu. Sistem je skoro nečujan. Na platformi je postavljen vatreni modul sa optičko-elektronskom opremom za nadzor i protivtenkovskim lansirnim raketama.
„Bogomolom“ se može upravljati na razdaljini od pet kilometara. To nije veliko rastojanje, ali je dovoljno za borbu protiv tenkova. Nedostatak tako kratkog dometa je taj što se rukovalac može otkriti sistemima za elektronsko izviđanje i infracrveni nadzor i uništiti, na primer, frontovskom avijacijom. Međutim, takva udaljenost će spasiti operatera od tenkovskog napada.
Veliki plus je univerzalnost sistema koja se odlikuje primenom širokog spektra protivtenkovskih raketa sovjetske i postsovjetske proizvodnje: „Fagot“, „Konkurs“, „Metis“. Sistem verovatno može da koristi i savremenije rakete kao što su „Korneti“ i druge protivtenkovske rakete.
Osobenost sistema je što može da pogodi veliki spektar ciljeva: tenkove, oklopna vozila, helikoptere i pešadiju protivnika.
Gde ne prođe tenk, proći će „Bogomol“, ali ima i nedostatke
Što se tiče nedostataka, problem je što onaj ko bude upravljao ovim vozilom mora da ima odličan pregled okoline, da uoči pretnje i ciljeve kako bi blagovremeno pripremio sisteme naoružanja. Neophodna je i stabilna i maksimalno zatvorena linija veze što, doduše, savremeni nivo razvoja elektronske i računarske tehnologije i omogućava.
Ostaje da se reši pitanje preživljavanja na bojnom polju, da bude što manje primetan i da mu se ojača oklop kako bi postao otporan na tipično vatreno oružje. Međutim, ni to nije dovoljno, zato što svaki savremeni tenk ili helikopter može da ga uništi, jer čak i da ima neprobojni oklop, nema mu spasa od topa kalibra 30 milimetara.
S obzirom da se ovi sistemi mogu olako primetiti iz vazduha i to na velikim rastojanjima, oni mogu biti efikasni u slučaju da protivnik nema podršku avijacije. Osim toga, ovi sistemi će pokazati svoju veliku efikasnost u borbi protiv pešadije ili na teško prohodnim mestima, gde se ne mogu koristiti tenkovi.
Robot ili aparat na daljinsko upravljanje?
Robotizovani borbeni sistemi počinju da se pojavljuju u oružanim snagama raznih država. Oni se mogu nazvati robotima, ali su pre svega aparati kojima se upravlja na daljinu. Isto se odnosi i na leteće i ploveće dronove, jer i njima upravljaju ljudi.
Naoružana vozila sa sopstvenom veštačkom inteligencijom još uvek ne postoje, na našu sreću, baš kao što je to primetio i bivši komandant kopnenih snaga Poljske Valdemar Skšipčak: „Moguće je da ćemo napraviti nešto što će nas u budućnosti ubiti.“
Međutim, budućnost čovečanstva nije tema ovog članka.
Pročitajte još: