To je osnovna zamerka sagovornika Sputnjika na predlog zakona o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda o kome Skupština Srbije uskoro treba da odlučuje i u primeni bi trebalo da bude od početka iduće godine.
Po oceni profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Branislava Vlahovića, koji se bavi upravo tržištem poljoprivrednih proizvoda, intencija predlagača je bila da državi omogući da reaguje kada dođe do tako velikih raspona u cenama međusobno zavisnih poljoprivrednih proizvoda. Država će u takvim situacijama da pomogne proizvođaču kako ne bi izašao iz posla koji mu donosi samo gubitak, jer bi to onda dovelo do poremećaja na tržištu. Manjak proizvodnje doveo bi do nestašica i neophodnosti uvoza, što bi se u krajnjem odrazilo na situaciju na tržištu i na karju i na položaj potrošača.
Da li su alati dovoljno dobri
Najbolja ilustracija toga je sadašnja situacija sa proizvodnjom svinja koja je zbog izuzetno visoke cene kukuruza postala za proizvođače nerentabila jer je otkupna cene svinja ostala niska, napominje Vlahović za Sputnjik.
Predlog zakona je pokušaj da se država legitimno umeša na tržište, da sistemski utiče na poziciju svakog učesnika u tom lancu snabdevanja, od proizvođača, preko otkupljivača, trgovine, do krajnjih potrošača.
Da li ćemo sa ovim zakonom dobiti alate da na tržištu regulišemo ekstreme sa najnižim i visokim cenama, kako je to rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović?
Prema mišljenju Vlahovića, ali i njegovog kolege sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Miladina Ševarlića, namera je dobra, potreba za takvim zakonom koji Srbija do sada nije imala, postoji, ali je njegov predlog krajnje uopšten, deklarativan. Nema jasnih preciziranja i kriterijuma na osnovu kojih se određuje u kojim to situacijama država treba da reaguje, ko to treba da radi i na koji način će se intervenisati.
Previše deklrativno
Analizirajući predlog od člana do člana, Vlahović je sasvim jasan:
„Navedena je interventa cena, ali nije navedeno ko vrši tu intervenciju. Oko toga može da bude dosta lutanja. Isto tako kod referentne cene opet nije navedeno ko vrši tu intervenciju na tržištu. Znači dosta je to široko napisano, više deklarativno. Druga stvar je da te intervencije nisu dobro objašnjene u predloženom zakonu gde piše da se interveniše kada je tržišna cena niža od referentne cene, a nije tačno definisano šta je to referentna cena“.
Tako se on pita da li će država, na primer, da interveniše na tržištu kada je cena pšenice 20 dinara za kilogram, ili 19 i na osnovu čega će to da bude određeno. On podseća da u poljoprivrednoj proizvodnji postoje pariteti i da je paritet cena žive vage stoke i kukuruza 1:9, odnosno otkupna cena kilograma žive vage meri se sa cenom devet kilograma kukuruza. Kada ona padne ispod tog pariteta, proizvodnja je nerentabilna.
U predlogu zakona je, međutim, samo paušalna odrednica da će država reagovati kada dođe do poremećaja na tržištu. Ne zna se ni kako će država reagovati, da li većom cenom, da li nekim premijama, subvencijama, ističe profesor novosadskog fakulteta.
Ko, čime i kada interveniše
Napominje, takođe, da su predviđene i vanredne interventne mere, ali da ni u tom slučaju nije navedeno šta spada u njih i kako će se one sprovoditi, ko će to da obavlja i u kojim situacijama.
Po oceni Vlahovića, za razliku od toga, dobro je definisana kontrola proizvoda i precizno je navedeno kada se proizvod kontroliše, u kojim uslovima, a sve radi boljeg kvaliteta prehrambenih proizvoda i zaštite potrošača. I prava inspektora su, po njegovoj oceni dobro uređena i detaljno je napisano šta inspektor može da radi, sve u istom cilju.
Na kraju, Vlahović kaže da se postavlja i pitanje da li nam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan sa Evropskom unijom, posle koga smo u potpunosti liberalizovali tržište, ostavlja mogućnost intervencije države.
I Ševarlić za Sputnjik ukazuje na dobru nameru predloga zakona, ali i na to da je toliko uopšteno i frazeološki napisan da sve može da znači, ali ništa ne mora da bude. On, takođe, smatra da je nejasno šta je čija nadležnost i u kojoj situaciji može da dođe do intervencije i ko interveniše.
Ovakav zakon nedovoljan, trebaće podzakonski akti
„Kriterijumi moraju da budu stabilni, unapred prepoznatljivi barem 10 godina u poljoprivredi, jer u njoj postoje ciklusi. Govedarski ciklus traje osam godina. Kada jednom uništite govedarske farme treba vam osam godina da zanovite takve farme“, objašnjava Ševarlić za Sputnjik.
Zato će, kako kaže, taj zakon koji bi trebalo da stupi na snagu s početkom iduće godine, biti sterilan dok se ne donesu podzakonska akta.
Kao i Vlahović, primećuje da su uvedeni novi organizacioni oblici - proizvodne organizacije koje bi, kako smatraju, mogle biti biti pandan zadrugama. Nije data ni okvirna odrednica kolika budžetska sredstva će biti opredeljena za finansiranje primene zakona, a kao i profesor iz Novog Sada smatra da je ministar poljoprivrede dobio je previše ovlašćenja da ad hok donosi odluke, što je predviđe u više članova zakona.
Dobra pravila za otkupljivače
On, međutim, ukazuje na valjano rešenje koje će biti od pomoći proizvođačima kako ne bi bili ostavljeni na milost i nemilost otkupljivača.
„Jedna od stvari koja je dobra u ovom predlogu je uvođenje kriterijuma za otkupljivače. Sada ne može neko sa tašnom i mašnom da na osnovu firme upisane u APR sa osnivačkim ulogom od pet ili deset hiljada dinara, otkupljuje milionsku vrednost poljoprivrednih proizvoda i da se potom izgubi u vidu lastinog repa pa uvede firmu u likvidaciju i tako prisvoji nekoliko miliona vrednosti robe“, slikovit je Ševralić.
Po predlogu zakona, otkupljivači će poput turističkih agencija, morati ubuduće da uplate depozit na ime osiguranja, kako proizvođači ne bi ostali kratkih rukava u poslovanju sa nesavesnim otkupljivačima.
Ševarlić na kraju primećuje da, iako je ministar poljoprivrede nedavno najavio, u predlogu zakona nema odredbi prema kojima će naši domaći proizvodi u trgovinama biti obeleženi zastavicom. To što i dalje neće biti oznake za proizvode koji su iz inostranstva, a hranjeni su GMO sojom i kukuruzom, on vidi kao pritisak globalističkih struktura kome ne možemo da se odupremo.