Park La Granž na kome se nalazi istoimena vila predstavlja istorijski spomenik. Na ovom mestu otkriveni su tragovi ljudskog prisustva još iz perioda neolita. Dva menhira koja stoje na stranama mogu se videti u gornjem delu parka, u blizini ruševina vile rimskog zvaničnika Tita Fronta. U 18. veku poljoprivredno područje dobilo je ime La Granž, a vlasnici, porodica Lalen, izgradila je imanje 1768. godine i posadila francuski vrt.
Podizanje ograde oko Vile La Granž u Ženevi, gde će se održati sastanak predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Džozefa Bajdena
© AP Photo / Martial Trezzini
Nakon Lalenovih, imanje je došlo u posed porodice Favr, koja je preobrazila kuću i park, a posebno izgradnjom monumentalnog ulaza sa lavovima, vidikovca, staklene bašte, a 1821. godine čuvene biblioteke, u kojoj se još uvek čuva prestižna kolekcija knjiga Gijoma Favra od oko 15 hiljada primeraka.
Biblioteka u vili La Granž u Ženevi
© AP Photo / Martial Trezzini
Imanje je 1917. godine zaveštao Vilijam Favr gradu Ženevi. Godinu dana kasnije, zaveštao je i biblioteku La Granž kojom od tada upravlja Ženevska biblioteka.
Najčuveniji zvanični prijem održan u vili La Granž bila je ceremonija potpisivanja Prve ženevske konvencije. Ova konvencija regulisala je položaj bolesnih i ranjenih učesnika rata tokom borbenih dejstava i pružanje pomoći. Potpisivanje je izvršeno 1864. godine. Od tada unutar ovih zidova nije se dogodilo nijedan značajan događaj. Upravo zbog toga je za sastanak Putina i Bajdena vila i odabrana, piše list „Komersant“.
„U Ženevi ima mnogo mesta na kojima se nalazi mnogo vrsta različite opreme koja, na primer, prigušuje vibracije stakla tako da ne možete da čujete šta se unutra govori. U Ženevi je sve organizovano tako da se pregovori odvijaju bez znatiželjnih ušiju, a smisao večere je demonstriranje otvorenosti pozicije, otvorenosti jednih prema drugima. Za to je bilo potrebno mesto gde nema nikakve opreme. A kuća-muzej, koja nikada nije korišćena za takve pregovore, bila je savršen izbor“, objasnila je članica Asocijacije ruskih turističkih vodiča i prevodilaca Švajcarske Elena Kamuškina.
U vili će verovatno biti održan sastanak u „neformalnom“ formatu, nakon zatvorenih pregovora u jednom od ženevskih hotela. Cele nedelje oko hotela „Inter kontinental“ prolaze oklopna vozila sa antenama i specijalnom tehnikom.
Predstojeći pregovori Putina i Bajdena već se upoređuju sa sastankom Mihaila Gorbačova i Ronalda Regana. Pre 35 godina predsednici Sovjetskog Saveza i SAD takođe su održali samit u Ženevi. Oni su razgovarali o nuklearnom razoružanju. Posle ovog sastanka, Regan je Gorbačova nazvao „tvrdoglavim boljševikom“, a ruski lider svog protivnika „dinosaurusom“.
Ipak, sagovornici su se jedan drugom dopali, pa su se uvek prisećali ovog prvog susreta na obali Ženevskog jezera. Uprkos zategnutim odnosima između SSSR-a i Sjedinjenih Američkih Država, Gorbačov i Regan uspostavili su prijateljske lične odnose, mnogo se šalili i često se međusobno začikavali.
Istoričari ženevski sastanak dvojice lidera u novembru 1985. godine nazivaju ključnim korakom ka okončanju Hladnog rata. Savremeni politikolozi se nadaju da će nova generacija političara – Vladimir Putin i Džo Bajden – uspeti da ublaže poteškoće današnjih odnosa.
Pročitajte još: