Ulazak Ukrajine u NATO mogao bi biti početak rata sa Rusijom

„Ako bi Ukrajina ušla u NATO, morala bi da ratuje na granicama Rusije, sa njom, oko spornih oblasti. Bilo bi to predvorje otvorenog regionalnog konflikta koji bi mogao otklizati i u totalni sukob, pa i u svetski rat“, kaže za Sputnjik direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač.
Sputnik
Pitanje ulaska Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu aktuelizovano je posle nesporazuma nakon razgovora američkog i ukrajinskog predsednika.
Američka administracija demantovala je navode ukrajinskih medija da je Džozef Bajden Vladimiru Zelenskom preneo da je važno da se Kijevu predstavi plan po pitanju članstva u NATO. Amerikanci tvrde da je upravo Zelenski pokrenuo ovo pitanje.
NATO ratni brodovi u luci Odesa
Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin kaže da nije moguće sa sigurnošću tvrditi šta su ili ne američki partneri obećali Ukrajini.

Ulazak Ukrajine u NATO?

Putin smatra da bi neko trebalo da razmisli o tome kako bi Rusija reagovala na širenje NATO-a prema ruskim granicama, o tome šta se može smatrati „crvenom linijom“. „Zamislimo da Ukrajina postane članica NATO-a. Vreme leta raketa od Harkova, recimo, ili do centralnog dela Rusije, do Moskve smanjiće se na sedam do 10 minuta. Da li je to za nas crvena linija ili ne?“, rekao je Putin.
Vojni stručnjak Mitar Kovač kaže da Rusija nije bez razloga zabrinuta. On podseća da je SAD i izazvala krizu u Ukrajini da bi je u svakom smislu udaljila od Rusije, a posebno vojnom, odbrambenom i bezbednosnom.
„Udaljavanje Ukrajine od Rusije je plan za duži period, a čak u bezbednosnom smislu u novije vreme, mada je to bio plan i pre, govori se o tome da bi Ukrajina, Gruzija i slične države koje se graniče sa Rusijom, koje su u zoni crvene linije sa aspekta odbrane Rusije i njenih interesa, mogle da priđu NATO-u, iako ne ispunjavaju uslove“, kaže Kovač.
Predsednik Rusije Vladimir Putin

Promena kriterijuma — po potrebi

On dodaje da treba biti svestan činjenice da NATO kriterijume prijema novih članica menja po potrebi. Iako su ranije tražili da se održi referendum u svakoj državi koja ulazi u savez, to su prekršili tamo gde se znalo da je javno mnjenje protiv učlanjenja, u Makedoniji i Crnoj Gori.
„Ovome treba dodati i proces takozvanog specijalnog rata protiv Belorusije, kako bi se takođe udaljila od Rusije. U tom slučaju, Rusija bi zaista postala ugrožena u smislu rasporeda borbenih sistema Zapada na novim pozicijama, i Ukrajine i Gruzije. To Rusija neće, ne može i ne sme da dopusti, pa i po cenu rata“, ističe Kovač.
On podseća da je ukrajinska vojska nedavno pokušala silom da povrati Donjeck i Lugansk, da to nije činila sama, već takođe po preporuci Zapada, ali kada su videli odlučnost Rusije da vojno reaguje, ukoliko bi stanovništvo bilo ugroženo, ipak su odlučili da akciju odlože za neka druga vremena kada Rusija možda neće biti toliko moćna ili odlučna da reaguje.

Rusija ne bi sedela skrštenih ruku

Kovač kaže da bi, ako bi Ukrajina bila primljena u okrilje NATO-a, Alijansa tim činom momentalno uvezla problem direktnog konflikta sa Rusijom, jer će ona sigurno misliti na svoj, većinski narod u Donjeckoj i Luganskoj Republici.
Uništene privatne kuće nakon što je ukrajinska vojska granatirala selo Gorlovka u Donbasu
On podseća da su rakete NATO-a već raspoređene u Rumuniji i Poljskoj i skreće pažnju na činjenicu koju je istakao i sam ruski predsednik, ulaskom na teritoriju Ukrajine, do Rusije bi putovale znatno kraće. A Rusija ne bi sedela skrštenih ruku.
„Bilo bi to slično krizi koju je proglasila Amerika kada su ruske rekete trebalo da budu instalirane na Kubi. Dakle, ukoliko do prijema dođe, Rusija će morati da potraži teritorije i države na koje će moći da instalira svoje ofanzivno naoružanje, kao što SAD i NATO planiraju da ga instaliraju na prostoru Ukrajine i Gruzije“, kaže Kovač.
On na kraju razgovora za Sputnjik dodaje da su SAD u problemu, jer ne znaju na koji način da koptiraju Ukrajinu u članstvo, jer tako ulaze u otvoren konflikt sa ruskim nacionalnim interesima. On još jednom podvlači da se time kida crvena linija oko koje se ne može pregovarati sa Rusijom.
„Rusija je u više navrata otvoreno dala do znanja da ne želi da vidi Ukrajinu u NATO-u iz svojih strateških, odbrambenih razloga. Narednih godina ili naredne decenije odnos između Rusije i SAD biće opterećen ovim pitanjem, u kome Rusi sigurno neće popustiti“, zaključuje Kovač.
Komentar