Naučnici sa Univerziteta u Kvinslendu (Australija) i nemački istraživači uspeli su da stvore kvantni mikroskop koji raspoznaje ćelijske strukture koje su ranije bile izvan dometa ljudske tehnologije. Detalji rada su objavljeni u časopisu „Nejčer“.
Rad uređaja zasnovan je na nauci o kvantnom sprezanju, koje je Albert Ajnštajn opisao kao „sablasnu interakciju na daljinu“, jer se činilo da očigledna interakcija dve čestice na daljinu nije u skladu sa njegovom teorijom relativiteta.
Novi mikroskop razlikuje se od konvencionalnih koji koriste lasere milijardu puta svetliji od samog Sunca, zbog čega krhke biološke strukture kao što su ljudske ćelije opstaju samo kratko vreme pod ovim zracima, prenosi RT.
Isto tako, stručnjaci smatraju da se najveće dostignuće nove metode sastoji u prevazilaženju takozvane „tvrde barijere“ konvencionalnog svetlosnog mikroskopa koji ne može da pristupi unutrašnjosti živih ćelija.
U kojim oblastima se može primeniti?
Konstrukcija ovog kvantnog mikroskopa može da se primeni na područje biotehnologije, kao i na širok spektar područja, od navigacije do medicinske dijagnostike.
„Ovo unapređenje će dovesti do svih vrsta novih tehnologija, od boljih navigacionih sistema do boljih magnetnih rezonanci“, naglasio je Boven.
U međuvremenu, Australija na ovom polju tehnologije postavlja kvantne senzore kao izvore koji podstiču novi talas tehnoloških inovacija u zdravstvu, inženjeringu i transportu.
Pročitajte i: