Sednica Saveta bezbednosti UN održana je posle izricanja presude Ratku Mladiću, kome je Žalbeno veće potvrdilo presudu doživotnog zatvora.
Predsednik Aleksandar Vučić je, tokom svog obraćanja Savetu bezbednosti, naveo da je Srbija nekoliko puta pokretala mogućnost da osuđeni državljani Srbije služe kaznu u našoj zemlji.
"Većina osoba koja služi svoje presude su državljani Republike Srbije i prirodno je da Srbija bude zainteresovana da oni odsluže svoje kazne u Srbiji", naveo je Vučić.
Vučić je istakao da Srbija ozbiljno shvata obaveze u vezi sa Mehanizmom, ali da je Viši sud u Beogradu zaključio da pretpostavke za hapšenje Petra Jojića i Vjerice Radete nisu ispunjene.
"Odluka se zasniva na domaćem zakonodavstvu i međunarodnom pravu", naveo je Vučić.
Podsetio je da je Srbija isporučila Tribunalu sve optužene osobe, uključujući i ličnosti iz najviše vlasti.
Želim da podvučem želju Srbije da preuzme sve obaveze za odsluženje kazni svojih građana, uz monitoring sprovođenja, rekao je predsednik Srbije.
Vučić je ukazao na poseban problem sa kojim se suočavamo u vezi sa sudom koji je ustanovljen za Kosovo i Metohiju.
Vučić je ukazao na poseban problem sa kojim se suočavamo u vezi sa sudom koji je ustanovljen za Kosovo i Metohiju.
„Svedoci smo ponovnog suđenja ljudima koji su dobili presude od strane MKTJ. Bilo je pokušaja saslušanja Nebojše Pavkovića i izručenja. Pozivam Mehanizam da poštuje pravila da ljudima koji su bili osuđeni od strane MKTJ ne može ponovo da bude suđeno“.
"Francuska je odbila izručenje pojedinca zbog nepoštovanja suda, uz obrazloženje da Francuska ne izručuje svoje građane. Princip koji je već primenjen, poštuje se u Srbiji", rekao je Vučić.
„Visokorangirane vojne i civilne ličnosti su izručene Hagu. Podsetiću da su mnogi zločini nad Srbima rezultirali oslobađajućim presudama, a mnogi nisu bili od interesovanja MKTJ. Srbija osuđuje sve zločine i sve zločince u regiji bivše Jugoslavije. I pored kritike, Srbija je jedina u regionu. koja osuđuje zločine koje su počinili njeni državljani. Srbija osuđuje užasan zločin u Srebrenici“, zaključio je Vučić.
Ukazao je da Tribunal nije ustanovio poverenje srpskog naroda, ne zato što ne želimo da prihvatimo zločine koje su Srbi počinili, već što je suđeno gotovo samo Srbima.
Srbi su u Haškom tribunalu osuđeni na ukupno 1.138 godina, dok Hrvati, bosanski muslimani i Albanci nisu ni za jedan zločin počinjen nad Srbima, što pokazuje kako je haška pravda skrojena, i da po presudama tribunala niko nije odgovoran za zločine nad Srbima, izjavio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je, u video obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, kazao da mnogi na toj sednici to neće razumeti, ali da treba navesti činjenice koje potkrepljuju kako izgleda haška pravda.
"Srbi su osuđeni na ukupno 1. 138 godina zatvora, u isto vreme Haški tribunal nije optužio nijednog Hrvata za zločine protiv Srba, ni u akcijama Medački džep, ni Bljesak ni Oluja", naveo je Vučić.
Predsednik Srbije je istakao da su tužioci Haškog tribunala, kako je rekao, namerno odabrali tri vojna i politička lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca, na tri teritorije gde su bili počinjeni zločini protiv Srba - Gotovinu, Orića i Haradinaja.
"I po istom obrascu svi oni su bili osuđeni, uz izuzetak Haradinaja jer se nije pojavio nijedan svedok. Gotovina je osuđen na 24 godine zatvora u prvom stepenu, ali je tajanstvenom odlukom u drugom stepenu sa tri prema dva presuda promenjena u oslobađanje. Orić je za zločine protiv Srba u Bosni u prvom stepenu bio osuđen, ali je misterioznom odlukom drugostepenog suda i glasanjem tri prema dva oslobođen svake odgovornosti. Svi svedoci protiv Haradinaja su se ili ubili su umrli u vrlo čudnim okolnostima", naveo je Vučić.
Predsednik Srbije je naglasio da ne želi da veruje da neko želi da kaže kako nije bilo zločina protiv Srba.
"Ali, sudeći prema presudama Haškog tribunala - niko nije odgovoran za te zločine. Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir i stabilnost i pomirenje u regionu i pozivamo članice SB da nam pomognu racionalnim, pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog zakona, a ne pokušajima dalje kriminalizacije Srbije koja je mala zemlja, sa hrabrim i ponosnim narodom koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetsskog rata. Sa ljudima koji žele da žive u miru sa svojim susedima. Mislim da ne tražimo mnogo".
Naglasio je, takođe, da je Srbija zemlja koja najbrže raste na Zapadnom Balkanu i da su Srbiji važne dobre veze sa susedima i da je uprkos selektivnoj pravdi Haškog tribunala okrenuta budućnosti, a ne prošlosti.
"Imamo jednu poruku za građane Srbije i Srbe u celom regionu - glave gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni zašta, na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost", zaključio je Vučić.
Odgovor predstavnicima BiH i Hrvatske: Nije najbolja politika vređati ljude iz sopstvenih zemalja
Predsednik Vučić je, odgovarajući na obraćanja predstavnika BiH i Hrvatske, poručio da nije nije najbolja politika vređati ljude iz sopstvenih zemalja.
"Nisam rekao ništa protiv bilo koga, protiv nijedne zemlje iz regiona u svom govoru, ali bosansko-hercegovački i hrvatski predstavnici su to uradili", napomenuo je predsednik.
Vučić je rekao da je predstavnik Bosne i Hercegovine govorio u ime BiH, ali da je on (Vučić) primio pismo od predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika koji kaže da ne postoji saglasnost u tom telu i to je privatno mišljenje predstavnika BiH.
Hrvatski predstavnik, naveo je Vučić, rekao je da je "dobro poznato ko je bio đavo".
"Biće mi lako da mu odgovorim da je to sasvim očigledno. Jedan od najvećih koncentracionih logora u ovom regionu, osnovan je u veoma malom mestu koja se zove Jasenovac i mislim da svi znaju ko je bio đavo, ali da ne idemo tako daleko u prošlost. Mislim da imamo različito mišljenje o nedavnim istorijskim događajima, ali poštujemo njihov stav, iako ga ne delimo", rekao je predsednik.
Što se tiče retorike o nestalim osobama, dodao je Vučić, hrvatski predstavnik je zaboravio da kaže da ima više nestalih Srba nego nestalih Hrvata, i uvek to zaboravi da kaže.
Vučić je istakao da je Srbija spremna da ispuni sve u pogledu nestalih osoba.
"Pokušajte, kao što je rekao predstavnik Kine, da nađete prava rešenja, da ne ponižavate Srbiju, već da sarađujete sa nama da postignemo partnerski odnos", zaključio je predsednik.
Predstavnik SAD: Razočarani smo jer Srbija nije uhapsila dvoje optuženih
Predstavnik SAD rekao je da je "danas istorijski dan, nakon što je Ratko Mladić pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora".
"Prisećamo se sa velikim užasom jula 1995. kada su Mladić i njegovi ljudi uterali 25.000 ljude u autobuse, stare ljude, žene, decu, a potom su civili ubijeni. Zadovoljni smo radom Međunarodnog rezidualnog mehanizma koji je skupljalo dokaze. Pozdravljamo predstojeću presudu Stanišiću i Simatoviću. Istovremeno, razočarani smo jako, jer Srbija nije uhapsila dva pojedinca (funkcionere SRS Vjericu Radetu i Petra Jojića) koji su optuženi za nepoštovanje suda", kazao je američki predstavnik.
On je dodao da su "to obaveze Srbije prilikom pristupanja Evropskoj uniji".
"Neispunjavanje ove obaveze Srbije slabi mehanizme suda. Pozivamo da se ispuni nalog za hapšenje bez odlaganja. Slučajevi nepostovanja suda su kritičan deo mehanizma suda", ocenio je američki predstavnik.
Francuska predstavnica na SB UN je rekla da ta zemlja daje punu podršku "mehanizmu suda i njegovom dejstvu".
"Presuda Mladiću je ključni korak za pravdu i pomirenje na Balkanu", rekla je francuskla predstavnica.
Predstavnik Kine: Mehanizam će sprovesti aktivnosti u skladu sa rezolucijom SB UN
Predstavnik Kine izjavio je da će Mehanizam sprovesti svoje aktivnosti u skladu sa rezolucijama SB UN.
"Treba i da racionalizuje korišćenje budžetskih sredstva i da umanji troškove", rekao je predstavnik Kine.
On je dodao i da Kina očekuje da Mehanizam poboljšava svoj rad i nađe rešenja za lokacije oslobođenih i puštenih osoba.
Bramerc: Mladić bio „simbol globalne nekažnjenosti“
Sudija suda u Hagu Karmel Agijus rekao je da Srbija ne ispunjava zahteve, pošto nije izručila bivše poslanike SRS Petra Jojića i Vjericu Radetu.
„Prošlo je više od šest godina od kako je Srbiji zatraženo da izda naloge za hapšenje ovih osoba, i ovo je treći put da je Srbija odbila to da uradi. Srbija prkosi međunarodnoj zajednici i dovodi u pitanje autoritet međunarodnog suda“, rekao je Agijus.
Glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serž Bramerc ocenio je da je „pravda izvršena“ nakon što je Ratko Mladić osuđen na najoštriju moguću kaznu.
„Mnogi širom sveta i dalje koriste svoju moć da nanose patnju drugima. Mnogo je onih kao što je Mladić, ali pravda je danas postignuta“, rekao je Bramerc, uz ocenu da je Mladić bio „simbol globalne nekažnjenosti“.
On je rekao i da želi da skrene pažnju na „veličanje ratnih zločinaca“, napominjući da „neki tvrde da je Ratko Mladić heroj i negiraju zločine“.
„U Crnoj Gori ministar pravde je nedavno negirao genocid u Srebrenici. U Srbiji osuđenici redovno dobijaju priliku da poriču svoje zločine, a to se dešava i u Republici Srpskoj“, rekao je Bramerc.
Prema njegovim rečima, „veličanje zločinaca predstavlja poslednji akt genocida“. On je rekao da u slučaju Jovice Stanišića i Franka Simatovića Frenkija očekuje presudu u skorijoj budućnosti i da njegova kancelarija traži preostalih šest begunaca.
Kako je predsednik Vučić u nedavnom obraćanju javnosti rekao, da li je slučajnost što se sednica Saveta bezbednosti održava istog dana kada se izriče kazna Ratku Mladiću u Hagu, „procenite sami“.
Vučić je tada naveo da očekuje kako će na sednici srpsko rukovodstvo biti kritikovano zbog nepoštovanja tog Mehanizma - zbog nepostupanja po obavezujućem nalogu za izručenje doskorašnjih narodnih poslanika SRS Vjerice Radete i Petra Jojića.
Podsećajući da su Srbi u Hagu osuđeni na 1.138,5 godina robije, a Bošnjaci na 42 godine, predsednik Vučić je rekao da ne misli da brojkama bilo šta treba da se iskazuje, ali da je suština u tome da Haški tribunal nije dostavljao, osim u jednom slučaju, srpskim sudovima mogućnost da sude, a ideja je bila da najveći broj suđenja bude ustupljen sudovima u regionu.