Odlazak Branka Gavrića: Evropi je ponudio „Paket aranžman“ i pozvao je da istraži ovaj deo sveta

„Branka sam upoznao krajem sedamdesetih godina kada je radio u ’Studentu’. U to vreme, obojica smo bili početnici u priči koja nam je posle obeležila život. Uvek je delovalo da je mnogo stariji od mene, a zapravo je bio samo godinu dana stariji. Bio je prijemčiv, a ozbiljan i profesionalan. To su neke od osobina koje su i kasnije u njegovom životu bile presudne. Imao je veoma jasan i prepoznatljiv rukopis, a nije se pretvorio u nekoga ko rasipa svoj talenat. Prva asocijacija na njegov rad je upravo plakat za Omladinsku radnu akciju 1981. godine gde je nacrtao Vladu Divljana kao Supermena sa pozadinom koja i dan danas deluje moderno i atraktivno“, kaže za Sputnjik Petar Janjatović, Gavrićev kolega i prijatelj.

Karijeru grafičkog dizajnera Branko Gavrić započeo je u „Studentu“ i „Omladinskim novinama“, a kasnije u „Džuboksu“ u vreme rađanja nove generacije dizajnera, fotografa i pojave novog stripa. Studirao je arhitekturu, a kao samouki dizajner, radio je ilustracije tekstova i duplerice sa portretima muzičara u er brašu.

„To su mi bila vrata u muzički svet“, govorio je svojevremeno Gavrić.

Muzičari, ilustratori i strip crtači, krajem sedamdestih i početkom osamdesetih družili su se, a najviše na relaciji Beograd-Zagreb. Nosio ih je „novi talas“ u svemu, muzici, stripu, fotografiji. Svi su bili u stanju „over drajva“, učili jedni od drugih i međusobno se inspirisali.

„Gileta sam znao od ranije, a ’Idole’ još od projekta ’Dečaci’ koji je smislio Dragan Papić. Pa smo tako 1980. godine pravili jedan foto-strip čiji su autori bili Papić i Šaper. Zvao se ’Kogito ergo sum’ i bio je objavljen u ’Vidicima’. U njemu sam bio zli poslastičar koji svoje mušterije truje sladoledom“, prisećao se Gavrić u nedavnom razgovoru za Sputnjik.

„On jeste bio čovek koji nije imao osobinu ovih vremena tzv. samoreklamerstva i guranja u prvi plan. Sad kada se obeležava četrdeset godina Paket aranžmana javnost je prvi put saznala da je on radio taj omot, da je on dao naziv ploči i da je na neki način bio guru celog tog događaja. Pritom, on je bio koju godinu stariji od svih aktera ’Paket aranžmana’, a nekako je delovao pokroviteljski, kao da im je bio otac a ne kolega dizajner na istom projektu“, seća se Janjatović.

Branko je objedinio tri benda u „paket“, a anažman je bio ujedno poziv Evropi da istraži ovaj deo sveta, koji se ne krije iza „gvozdene zavese“ već pršti od nove energije. Naš sirovi, prljavi socijalizam objedinjen u naslovnoj fotografiji Beograđanke, radu Milinka Stefanovića, postao je atraktivna turistička destinacija uz poruku „Pozdrav iz Beograda“.

Posle „Paket aranžmana“ Branko Gavrić radio je omote albuma Orgazma „Kako bubanj kaže“, Elvisa Džeja Kurtovića, Slađane Milošević, Kornelija Kovača, neobjavljeni Bajagin album „Frka“, ali i za Mikija Jevremovića, Idekse…

Godine 1984. sa Vladim Divljanom i Bucom Popovićem koji je tada bio novinar ’Džuboksa’ putovao je u Njujork, kod Džoija Ramona.

Sa osmehom se sećao vremena kada su četkice i boje morali da nabavljaju u inostranstvu, ali im zato ideja nije manjkalo. Govorio je da je najponosniji na ilustraciju plakata za Omladinske radne akcije ’81. na kojem Vlada DIvljan cepa akcijašku uniformu, a ispod nje ima kostim Supermena. Kao početnik dizajner dobio je prvu nagradu na međunarodnom konkursu za logotip Geneksa, a kasnije i Komercijalne banke.

Pre četiri godine radio je plakat za predstavu Milene Marković „Deca radosti“ o generaciji „Paketa“, njihovim uzletima i padovima. Na scenografiji je bio predstavljen omot ploče kao trajno sećanje na nestala mesta i ljude.