Odluka da se Dan ruskog jezika, kao jednog od zvaničnih jezika UN, doneta je na sastanku Odeljenja za javno informisanje Sekretarijata UN 20. februara 2010. godine, uoči Međunarodnog dana maternjeg jezika, a u okviru programa za razvoj višejezičnosti i očuvanja kulturne raznolikosti.
Sledeće godine, 6. juna 2011, predsednik Rusije potpisao je ukaz o godišnjem obeležavanju Dana ruskog jezika u Rusiji.
Praznik je utvrđen radi očuvanja, podrške i daljeg razvoja ruskog jezika kao nacionalnog nasleđa naroda Ruske Federacije, sredstva za međunarodnu komunikaciju i sastavni deo kulturnog i duhovnog nasleđa svetske civilizacije.
Ruski je jedan od najvećih jezika na svetu. Po broju govornika, ruski se nalazi na šestom mestu u svetu (posle engleskog, kineskog, hindu, španskog i arapskog). Po zastupljenosti je na osmom mestu (posle kineskog, španskog, engleskog, arapskog, hindu, bengalskog i portugalskog).
Po upotrebi na internetu, ruski je na drugom mestu. To je jedan od najprevođenijih jezika na svetu. Među jezicima na koje je prevedena većina knjiga, ruski je na sedmom mestu. Od jezika sa kojih se najčešće prevodi, ruski je na četvrtom mestu. Više od 18 miliona ljudi uči ruski jezik u okviru obrazovnih sistema.
Bista Aleksandra Puškina na polici za knjige u knjižari "Moskva"
© Sputnik / Vladimir Astapkovič
/ Ruski ima status državnog i službenog jezika u Rusiji i Belorusiji, a zvaničnog jezika u institucijama u Kazahstanu, Kirgiziji itd.
Ruski jezik pripada indoevropskoj grupi jezika. Svi oni imaju zajedničkog pretka – protoindoevropski. Odatle je odavno nastao praslovenski jezik koji je kasnije prerastao u staroruski. Trenutno savremenim ruskim govori više od 270 miliona ljudi na Zemlji – 146 miliona stanovnika Ruske Federacije i 127 miliona van granica zemlje.
Aleksandar Sergejevič Puškin rođen je 6. jun 1799. u Moskvi. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom.
Mnoga njegova dela kritičari smatraju remek-delima, kao što su poema „Bronzani konjanik“ i drama „Kameni gost“, priča o padu Don Žuana. Njegova pesnička kratka drama „Mocart i Salijeri“ bila je inspiracija za Šaferov „Amadeus“, a takođe predstavlja i libreto za Korsakovljevu operu „Mocart i Salijeri“. Puškin je takođe poznat po svojim kratkim pričama, posebno po ciklusu „Priče pokojnog Ivana Petroviča Belkina“, pre svega po priči „Hitac“. Sam Puškin preferirao je svoj roman u stihu „Evgenije Onjegin“, koji je pisao tokom celog svog života.