Golovčenko je naglasio da Minsk želi objektivnu međunarodnu istragu incidenta.
„Uvereni smo da smo ispravno postupili i spremni smo da se na sudu borimo za svije interese. Pretpostavljam da možemo da dobijemo kompenzaciju za štetu koju smo pretrpeli“, rekao je premijer.
Kako je rekao u intervjuu za TV „Belorusija 1“, predstavnici Belorusije su govorili na sednici Saveta Međunarodne organizacije civilne avijacije (IKAO) ali oni do sada nisu pokrenuli istragu, a ni komisija nije ni formirana.
On je dodao da je Minsk spreman da se sa evropski i američkih prebaci na ruske i azijske tehnologije, kao i da pribegne specijalnim merama zaštite kada je reč o robi široke potrošnje sa Zapada kao odgovor na uvedene sankcije.
„Bićemo prinuđeni da se okrećemo od zapadne robe i tehnologija. Spremni smo da se prebacimo na azijske tehnologije koje poslednjih godina idu napred koracima od sedam milja. Prema preliminarnim procenama, samo Kina može da zameni 90 odsto evropskih i američkih tehnologija. Pored toga tu su i ruske tehnologije koje se aktivno razvijaju“, objasnio je predsednik beloruske vlade.
On je rekao i da šteta od finansijskih i trgovinskih sankcija Zapada protiv Belorusije verovatno neće preći tri odsto BDP.
Podsetimo, beloruskim avio-kompanijama od danas, 5. juna, zabranjeno je da koriste vazdušni prostor i aerodrome Evropske unije. Kako je saopštio šef Evropskog saveta Šarl Mišel, od ponoći 5. juna svim avionima beloruskih avio-prevoznika zabranjeno je da sleću, poleću ili preleću iznad teritorije Evropske unije. U zvaničnoj odluci Saveta Evropske unije precizirano je da se zabrana ne odnosi na humanitarne letove, kao i prinudna sletanja i hitne letove.
Zabrana letova je prva zvanično objavljena mera Evropske unije protiv Belorusije nakon incidenta sa prizemljivanjem aviona kompanije „Rajan er“ u Minsku 23. maja.
U Rusiji su poručili da će pomoći Minsku ukoliko Zapad uvede sankcije.
Incident s prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.
To je izazvalo kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
Zašto je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko trn u oku Zapada, pogledajte u emisiji glavne urednice Sputnjika Srbija Ljubinke Milinčić "Moj pogled na Rusiju":