Strmoglav pad odnosa EU i Rusije ovako objašnjavaju sagovornici Sputnjika Suzana Grubješić, predsednik Centra za spoljnu politiku, i Bojan Bilbija, urednik u listu “Politika”. Ukrajinska kriza, povratak Krima u okrilje Rusije, slučaj Navaljni, međusobno proterivanja diplomata, a odnedavno i Belorusija samo su neki od razloga što su odnosi Brisela i Moskve iz godine u godinu sve gori.
Suzana Grubješić smatra da ključ za ponašanje EU treba tražiti u odsustvu njene strateške autonomije: ona nema svoju vojsku, ni svoju odbranu, a samim tim ne može da ima autonomiju od NATO – a NATO najviše zavisi od SAD. Još jedan razlog je kriza liderstva već dugo prisutna u Uniji, koja će se posebno osetiti posle najavljenog povlačenja Angele Merkel nakon septembarskih izbora iza koje će, smatra, ostati velika praznina.
Grubješićeva se uprkos svemu nada da će doći do popuštanja napetosti i da će formalni odnosi Rusije i EU biti bolji. Bojan Bilbija dotle nije optimista jer, kako kaže, odnosi su suviše dugo i temeljno kvareni da bi mogli najednom da budu obnovljeni.
Nova gvozdena zavesa nad Evropom
On dodaje da se pod novom gvozdenom zavesom koja se nadvila nad Evropu i na Balkanu definiše ko je gde i na kojim pozicijama, u čemu NATO predstavlja ozbiljan faktor.
„Sve se prelama kroz NATO. Uvukli su u NATO Severnu Makedoniju, državu koja ima ozbiljne strukturne probleme, Crna Gora je u NATO, a vidimo koliko je krhka. Sad hoće i Kosovo da uvuku u NATO. Hteli bi u NATO i BiH gde su svi kao rogovi u vreći. S druge strane, uzeli bi u NATO i Ukrajinu i Gruziju, iako je Ukrajina teško propala i u njoj se ratuje. To govori da se prelaze neke crvene linije“, upozorava Bilbija u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Po mišljenju Suzane Grubješić, EU je primetila da su u njenom odsustvu na Balkanu ojačali neki drugi akteri, pa su joj se malo otvorile oči: videli su da je došla Kina, da se Rusija nije ni pomerala, pa su preduzeli neke korake na tom planu.
„Ali ne mogu sami, bez SAD. A Amerikanci već 30 godina imaju istu koncepciju za Zapadni Balkan, a to je da čitav prostor pripada evroatlantskim integracijama i da će se na tome raditi. To nam je bilo jasno kad se Džo Bajden vratio i postao predsednik. EU prihvata taj američki koncept i na tome će se raditi. To objašnjava i imenovanje visokog predstavnika u BiH, i guranje BiH u NATO, i najave o ulasku Kosova u NATO. Jer u zaokruživanju prostora Zapadnog Balkana ostali su Srbija, Kosovo i BiH. To je dominantni koncept“, uverena je naša sagovornica.
Za Srbiju, kako god se okrene, to znači dalje pritiske dok god je otvoreno kosovsko pitanje, naročito što u ovom trenutku ne postoji želja Prištine za kompromisom, a kako kaže Grubješićeva, zna se da u Srbiji nema nikog ko bi priznao Kosovo.
Na pitanje da li bi poboljšanje odnosa EU i Rusije donelo neko smirivanje tenzija na Balkanu Bilbija ocenjuje da je u najboljem interesu Srbije da se svi odnosi poboljšaju, pogotovo oni koji se prelamaju kod nas, ali da nije siguran da će se to dogoditi.
Međutim, čak i u tom pogoršanju odnosa, napominje on, jako je važno da Srbija zadrži poziciju kakvu sada ima, a to je da se ne meša u te sukobe, da ne ulazi u saveze ni sa kim protiv nekoga.
„Mi jesmo na putu ka EU ali imamo odličnu saradnju sa Rusijom i Kinom i ne mešamo se u njihove sukobe. Zato i ne možemo da se uskladimo sa spoljnom politikom EU koja poslednjih godina samo štanca rezolucije protiv Rusije, Kine, Belorusije... Teško je da se uskladimo sa takvom konfrontacionom politikom. Mi smo miroljubiva zemlja, a iz svog iskustva najbolje znamo šta znače sankcije. Iz Brisela nas često opominju da se pridružimo sankcijama protiv ovih ili onih. Nećemo, tim pre što su to zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a svako ko ne priznaje Kosovo je naš prijatelj i saveznik u očuvanju našeg teritorijalnog integriteta“, izričit je Bojan Bilbija.
Sve je počelo izjavom Hilari Klinton
U osvrtu na istorijat pogoršanja odnosa između EU i Rusije, Bilbija ističe da je ovakav trend nagovešten još kad je 2013. zablokiran proces vizne liberalizacije za građane Rusije, a da je suštinski počeo čuvenom izjavom tadašnje američke državne sekretarke Hilari Klinton iz 2010. da Rusija želi da obnovi Sovjetski Savez pod formom ekonomske integracije a da će Amerika to sprečiti po svaku cenu.
Bilbija veruje da bi saradnja Rusije i Evrope bila najbolja stvar za sve, podsećajući da je ruski predsednik Vladimir Putin svojevremeno predlagao i veliku Evroaziju, da EU i Evroazijska unija stupe u partnerstvo, nazivajući to „integracijom integracija“.
„Rusija ima sirovine, veoma obrazovane ljude, naučni potencijal, odličnu radnu snagu, veliko tržište koje je baš potrebno Evropi, a Evropa ima finansije i apsolutno su komplementarne i mogu jedna drugoj da pomognu. Iako se to veoma dobro shvata, neki rade svim silama da se to ne desi“, kaže ovaj novinar.
Komentarišući najnoviju eskalaciju vezanu za Belorusiju, Bilbija ističe da je Evropa opet u prvim borbenim redovima, iako je svesna da je Belorusija najvažnija za bezbednost Rusije.
Štaviše, EU nudi građanima Belorusije tri milijarde na čekanju, kad bude smenjena vlast, kao mamac koji privlači i okuplja one koji su protiv Lukašenka i Rusije. Pritom, upozorava on, belorusko društvo se užasno radikalizovalo i polarizovalo i postoji ozbiljan potencijal sukoba koji može da plane.
„A EU ih motiviše sa tri milijarde, da im pokaže da će dobiti podršku, da Zapad stoji uz njih. Ja zato i ne verujem u poboljšanje odnosa, mislim da je taj proces daleko odmakao i da je isuviše strateški promišljen. Međutim, odnosi EU I Rusije ne mogu biti popravljeni dok se ne reši pitanje Ukrajine a njegovo rešenje je u ovom trenutku daleko svetlosnim godinama. Nije u pitanju samo Donbas nego i Krim gde je EU zakucala stavove uvođenjem sankcija. Praktično kaže da nema napretka dok Rusija ne vrati Krim - a to se nikad neće desiti”, konstatuje Bilbija.
Pročitajte još: