Antoni Liko je bio predratna fudbalska senzacija, sa 23 godine je stigao u čuvenu Vislu iz Krakova, a nedugo zatim je postao deo nacionalnog tima Poljske koji je nastupio na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1938. godine.
Nije dobio previše prilike da pokaže svoje fudbalsko umeće, ali je bio važan deo tima, ne sluteći da ga čeka vihor koji će mu oduzeti život.
Liko se našao na nacističkom spisku Poljaka koje treba „istrebiti“, zajedno sa učenim ljudima, doktorima, inženjerima, političarima, studentima i drugim sportistima.
To je znao i u znak protesta je postao član pokreta otpora, Saveza oružane borbe, ali je ubrzo uhapšen i deportovan u Aušvic, gde je svoju „jedanaesticu“ na dresu zamenio brojem 11.780, na zatvorskoj uniformi.
Psihičko zlostavljanje u logoru je bilo svakodnevna pojava za Lika, kome se u jednom momentu pojavio, naizgled, prozor za izlaz iz surove stvarnosti – fudbalska utakmica.
U logoru je organizovan meč zatvorenika i nacističkih vojnika, a poraz logoraša je značio i put u njihovu smrt.
„Poljaci su oklevali da postignu gol, verovali su da će to iznervirati komandante logora. Pre utakmice sam ga zamolio da se dvaput upiše u strelce. Obećao sam da ću mu za to dati cigarete. I on je uradio to“, rekao je preživeli logoraš Česlav Sovula.
Liko nije dobio obećanu nagradu, sledeće noći, 3. juna 1941. godine, nacisti su ga svrstali u grupu od 80 logoraša kojima je sledila smrt.
Hroničari navode da Antoni nije želeo da stane pred streljački vod, dvaput je ostao da leži na podu, što je dovelo do ludila Karla Friča, zloglasnog pripadnika tajne policije i zamenika komandanta Aušvica, koji mu je presudio hicem iz pištolja.
U smrt je otišao ponosan, sa 34 godine, bez kopački na nogama, bez dresa na grudima i sa vezanim rukama, ali i svešću da je dvaput matirao Berta Trautmana, nacističkog golmana i potonju legendu Mančester sitija.