Mitropolit Joanikije odmah pred kolosalnom ulogom — sve oči uprte u njega

Posle disonantnih tonova na relaciji Vlada Crne Gore — SPC, nakon što je premijer odložio potpisivanje Temeljnog ugovora, ali i međusobnog rata između Krivokapića i DF-a, doček mitropolita Joanikija u Podgorici smirio je strasti. Može li novi mitropolit, poput Amfilohija, ponovo da bude ujedinitelj zaraćenih političkih opcija koje su na vlasti?
Sputnik
Tokom veličanstvenog dočeka u Podgorici premijer Krivokapić je u obraćanju mitropolitu rekao da ne bi uradio ništa što je na štetu Srpske pravoslavne crkve i obećao da će Temeljni ugovor biti potpisan. On je od Joanikija zatražio oprost ako je, kako je rekao, uradio išta loše.
I lider Demokratskog fronta Andrija Mandić spustio je loptu i poslao pomirljive poruke. On je pozvao mitropolita Joanikija da pomogne, kako je rekao, „nama koji imamo nesporazum, da pronađemo rešenja“.
Pred novim duhovnim vođom Mitropolije crnogorsko-primorske su veliki izazovi, ali i odgovornost da se sa njima nosi na način kako je to činio njegov prethodnik Amfilohije Radović, koji je u dobroj meri zaslužan za rešavanje problema koji je bio mnogo veći od samog srpskog pitanja u Crnoj Gori. Kao da su u crnogorskom političkom grotlu iz koga se ne vidi izlaz, sve oči opet uprte u duhovnog vođu.
Da li je mitropolit Joanikije i u tom smislu dostojan naslednik Amfilohija Radovića, da li će imati snage da pomogne u rešavanju krize, ali i u gašenju varnica na relaciji Crna Gora — Srbija?

Kolosalna uloga mitropolita Joanikija

Profesor Filozofskog fakulteta u Podgorici Dušan Krcunović apsolutno je siguran da je mitropolit Joanikije dostojan naslednik svog duhovnog oca. On smatra da je Joanikije Mićović odavno dorastao ulozi koju je sada preuzeo.
„Kako je i sâm rekao prošle godine u jeku dramatičnih događaja vezanih za litije i Zakon o slobodi veroispovesti, Crkva se odavno spremala za svakakva iskušenja, a to znači i za ova u kojima se i sâm mitropolit nalazi. Što se tiče njegove spremnosti, kadrosti, intelektualne i duhovne sposobnosti, u njih niko ne treba da sumnja kada je reč o načinu na koji će se rvati sa iskušenjima koja se stalno nameću, koja su očigledno sastavni deo našeg svakodnevnog političkog života, ali i istorijskog bivstvovanja na ovoj balkanskoj vetrometini“, kaže Krcunović.
Doček mitropolita Joanikija u Podgorici
On dodaje da najveći izazovi dolaze od strane Vlade Crne Gore, koja s vremena na vreme, kako kaže, bezrazložno odapinje i određene kritičke vektore u smeru rukovodstva Srbije, kao što je to i u sredu bio slučaj.
Krcunović veruje da će mitropolit Joanikije naći način da izbalansira konfliktne pozicije, ali dodaje da treba imati na umu da je Vlada Crne Gore na klimavim nogama, posebno zbog trodecenijske vladavine devastirajućeg političkog sistema, suočena sa ogromnim ekonomskim, privrednim, pa i kulturnim problemima, ali da to nije jedini razlog nejedinstvenog i haotičnog donošenja odluka.
„Jednostavno, parlamentarna većina ne uspeva da se privikne na novonastalu situaciju, da izađe iz režima opozicionog načina razmišljanja. Demokratski front, ali i ostali činioci nove vlasti, moraju da shvate da su preuzeli odgovornost, razumem i njihove prigovore koji su često i opravdani jer su odstranjeni iz neposrednog rukovođenja političkim procesima, ali ovo moraju da uzmu u obzir svi politički protagonisti u Crnoj Gori, i Vlada, i parlamentarna većina, i treći bitan faktor, a to je Srpska pravoslavna crkva. Zato će mitropolit Joanikije imati kolosalnu ulogu da između njih napravi most“, kaže naš sagovornik.
Vladika Joanikije i mitropolit Amfilohije
Mitropolit Joanikije i njegov prethodnik mitropolit crnogorsko - primorski Amfilohije Radović tokom molitvenih protesta zbog Zakona o slobodi veroispovesti

Šijaković: Previše aktera iza scene

Dok je Krcunović optimista da će se političke strasti u Crnoj Gori smiriti, teolog i filozof Bogoljub Šijaković nije u to siguran. On takođe kaže da novi crnogorski mitropolit ima opšteprihvaćen autoritet i izraženu odgovornost, da će uvek insistirati na jedinstvu, čvrstom normativnom sistemu, pridržavanju normi koje su kulminirale na litijama, ali ističe da je situacija u Crnoj Gori mnogo složenija i komplikovanija nego što trenutno deluje.
„Mitropolit vrlo dobro razume svu složenost situacije, ali bojim se da je previše aktera koji su iza scene, da su odnosi unutar vladajuće većine takvi da ne ohrabruju da će doći do nekog sklada. Osim toga, Vlada svakako ima legalitet, ali njen legitimitet nije sasvim pun, budući da značajan deo vladajuće većine ne učestvuje u Vladi, pa prema tome, značajan deo birača koji su glasali listu koju je predvodio premijer Krivokapić, ne vidi sasvim dovoljno sebe u toj Vladi. U tom smislu, njen legitimitet je sporan“, kaže Šijaković.
Iako je duhovna snaga i energija mitropolita Joanikija na njegovom dočeku u prestonici nadjačala dnevnu politiku, Šijaković kaže da treba imati na umu da je prosto prilika bila takva da ne treba zaboraviti da politički život ima i neke druge tokove.
Skeptičan sam da tu može doći do nekog sklada i normalizacije ne zbog priroda ljudi, odgovorni ljudi na takvim pozicijama su dužni da svoje personalitete suzbiju, jer tu se ne radi o ličnim odnosima, niti o privatnim stvarima. Radi se o javnim nadležnostima, a javna nadležnost je zapravo dužnost i obaveza od koje ne može da se odustane. Oni dakle imaju javnu nadležnost da deluju skladno i harmonično, da usaglašavaju svoje stavove, ali mi to na sceni ne vidimo“, ističe Šijaković.

Krcunović: Bivši režim, zajednički neprijatelj

Profesor Krcunović dodaje da nikako ne treba izgubiti iz vida da je bivši režim u dobroj meri još najveći neprijatelj, pa se nada da će ta činjenica na kraju ipak naterati političare da razmišljaju o smirivanju strasti i saradnji, a na kraju krajeva, kaže, i o sabornosti.
„Opasni relikti autokratskog režima su ostali, postoji Đukanovićeva duboka država koja je još snažna. Dok god su toga svesni protagonisti političkog života u Crnoj Gori, sigurno je da će duh sabornosti morati da prevlada i eliminiše ključne izazove u ovoj prelaznoj fazi“, kaže Krcunović i ističe da tranzicija vlasti još traje.
„Mi smo u situaciji koju bi francuski filozof Bodrijar nazvao ’histerijom političkog‘, kada staro ne može da prođe, a novo, koje svi želimo i očekujemo, nikako da dođe.“
Komentar