Priznanje „Zeleni list“ za aktivnosti u oblasti očuvanja životne sredine dobili su: Udruženja „Stop kafileriji“, „Eko - pančevački rit“ i „Ekomar“, grupa građana „Eko straža“, Podrinjski antikorupcijski tim, inicijativa „Pravo na vodu“, portal „Balkan grin enerdži njuz“, emisija „Marka žvaka“, Dragana Arsić, Ramo Tahirović i Nebojša Bata Joksić. Specijalno priznanje dobili su ambasada Kraljevine Švedske i Miodrag Obradović.
S druge strane, dobitnici „Crnog lista“, priznanja za najveće zagađivače životne sredine, ove godine su: Skupština opštine Prijepolje, zbog nesanitarnih divljih deponija koje zagađuju životnu sredinu, kompanija „Ziđin koper Srbija“ u Boru, zbog nedovoljnog ulaganja u smanjenje zagađenja životne sredine u Boru, i Republička veterinarska inspekcija, zbog nerešavanja problema divljih deponija životinjskog otpada.
„Zeleni list“ dobilo je 13 organizacija, institucija i pojedinaca
© Sputnik / Stefan Đurić
Dodeljeni „Zeleni“ i „Crni list“
„Zeleni“ i „Crni list“ dodeljuju se u okviru akcije „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike godine“, koju su pre više od 30 godina pokrenuli ekološki magazin „Čekajući vetar“ Radio Beograda 2 i Društvo za čistoću vazduha Srbije. Već 12 godina organizuje se u saradnji sa Pokretom gorana Vojvodine. Cilj akcije je unapređenje zaštite i očuvanja životne sredine.
„Kada je u pitanju ‘Crni list’, nije ideja da se samo upire prstom u nekoga, nego da taj neko dođe na dodelu, primi to priznanje, shvati gde greši i to promeni, pa i da bude kandidat za ‘Zeleni list’“, kaže urednica ekološkog magazina „Čekajući vetar“ Aleksandra Vukićević za „Sputnjik“.
Dodela „Crnog“ i „Zelenog lista“ u Sremskim Karlovcima
© Sputnik / Stefan Đurić
Dešavalo se da jedan kandidat više godina zaredom dobije „Crni list“ u nameri da uvidi svoje greške i ispravi ih. Međutim, to se retko dešavalo, kao i to da dobitnici „Crnog lista“ dođu na dodelu priznanja, iako su svake godine bili pozvani.
„Jedini ko je pokazao neku volju bio je Klinički centar u Nišu, koji je imao kotlarnicu koja je zagađivala okolinu. Njima je trebalo dosta godina, jer to iziskuje novac, ali čovek je došao, primio priznanje i rekao da znaju da zagađuju i da žele da to promene. Svojevremeno su došli i iz ‘Petrohemije’ iz Pančeva, da prime ‘Crni list’“, podseća Aleksandra Vukićević.
Raste svest o zaštiti životne sredine
Kako Aleksandra Vukićević predočava, svest o očuvanju životne sredine poslednjih godina je porasla, posebno kod građana, koji sve češće za tu svrhu osnivaju ekološka udruženja.
„Mnogi su skloni da kažu kako se ništa nije promenilo, kako je sve strašno, grozno, crno, ali nije. Ima sve više ljudi koji razmišljaju na potpuno drugačiji način. Ima nade. Kompanije, pogotovo strane, u opisu svog posla imaju obavezu društvene odgovornosti i tog ‘zelenog’ momenta u svom poslovanju, ali to je više marketing. Ne znam koliko je stvarno ‘zeleno’”, ističe Aleksandra Vukićević.
Žiri Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine izrazio je posebnu zahvalnost ambasadi Velike Britanije i kompaniji „Sberbank Srbija“ za ekološke projekte koje su sproveli u proteklom periodu. Žiri je pohvalio i Sašu Bjelića iz Priboja, osnivača „Fejsbuk“ stranice „VoLim ne dam Lim“.
U akciji su i ove godine kao predlagači, učestvovali pojedinci, organizacije i institucije iz cele Srbije. U akciji je, svojim predlozima, učestvovao i novinarski žiri, sastavljen od novinara ekoloških rubrika štampanih, elektronskih i internet medija iz cele Srbije, među kojima se našao i „Sputnjik“.
Dodeli priznanja prisustvovali su i Šef misije Saveta Evrope u Srbiji Tobias Flesenkemper i šef razvojne saradnje u Ambasadi Švedske u Srbiji Ola Anderson.
Šef misije Saveta Evrope u Srbiji Tobias Flesenkemper dodeljuje „Zeleni list“ Miodragu Obradoviću
© Sputnik / Stefan Đurić
Pročitajte još: