Treće dete u najmogoljudnijoj naciji: Stiže li — bejbi bum

Dugogodišnja politika jedna porodica — jedno dete, ali i porast standarda i urbanizacija Kine dovela je do sve većeg broja starijeg stanovništva, a sve manje radno sposobnih u Kini. Otuda i najnovija odluka potvrđena sa najvišeg mesta da porodice ubuduće mogu da imaju i troje dece, smatra dugogodišnji dopisnik iz Kine Zoran Đorđević.
Sputnik
On za Sputnjik kaže da ne veruje da će ovo značiti da će doći do bejbi buma, ali da će svakako politika trećeg deteta omogućiti određeni porast nataliteta, pre svega u ruralnim i manje razvijenim sredinama.

Odluka o trećem detetu sa najvišeg nivoa

Politbiro Komunističke partije Kine na najnovijoj sednici je odlučio da ublaži ograničenje broja dece po porodici, pa će umesto dvoje dece kako je to bilo moguće od 2016. godine, sada porodice moći da imaju troje. To je odobrio i šef partije i predsednik države Si Đinping.
Đorđević podseća da je drastična politika planiranja porodice, prema kojoj je jedna porodica mogla da ima samo jedno dete, trajala praktično od početka sedamdesetih godina prošlog veka, mada je propisom ozvaničena tek 1979. godine.
Umesto dvoje dece kako je to bilo moguće od 2016. godine, kineske porodice će ubuduće moći da imaju troje.
„Jedan od ključnih argumenta je bio da Kina sa sedam odsto ukupnih obradivih površina na svetu treba da hrani 20 odsto svetske populacije. Tada je kada je svet imao pet milijardi stanovnika, Kina imala milijardu“, napominje naš sagovornik.

Kineska nacija sve starija

Kada je Kina zavela tu rigoroznu politiku, priraštaj je bio 50 miliona, a sada je 11 miliona i demografska slika Kine je, kako napominje, počela drastično da se pogoršava.
„Kina postaje starija nacija. Neće trebati dugo vremena da svaki peti Kinez bude sa više od 60 godina, što je drastično za ekonomiju, jer u Kini muškarci idu u penziju sa 60 godina, a žene sa 55. Znači da će se radno sposobno stanovništvo drastično smanjiti“, objašnjava Đorđević, napomenuvši da se već planira uvođenje kasnijeg penzionisanja.

Zabrinjavajuća demografija

Do najnovije odluke došlo je pošto su početkom maja objavljeni podaci o popisu stanovništva koji su pokazali najnižu stopu rasta stanovništva od 1953. godine, od kada Narodna Republika Kina prikuplja podatke.
Prošle godine rođeno je oko 12 miliona beba, što je značajno smanjenje u odnosu na 18 miliona 2016. godine i najmanji je broj porođaja zabeležen od 1960-ih godina prošlog veka. U posljednjih pet godina stopa rodnosti u Kini naglo je pala na 1,3 porođaja po ženi i među najnižim je na svetu.
Pritom je krajem 2020. procenat Kineza starosti od 60 i više godina iznosio 18,7 odsto u odnosu na 13,3 odsto 2010. godine.
Đorđević zato smatra da najnovija odluka može da bude značajan početak, jer je na najvišem partijskom organu doneta odluka koju je aminovao i generalni sekretar partije i predsednik države i ona će, po njegovom mišljenju, u određenim sredinama u Kini biti jako dobro primljena. Dodaje, međutim, da se neki vidljivi rezultati ne mogu očekivati još godinama.
Politika jednog deteta koja je u Kini trajala gotovo 50 godina ostavila je velike demografske posledice pa je najnoviji popis stanovništva ukazao na najnižu stopu rasta stanovništva od 1953. godine, od kada se prikupljaju podaci.

Selo će se obradovati, a grad

„Jasno je da politiku koja je sprovođena gotovo 50 godina, od sedamdesetih, nije tako lako preko noći promeniti. Glavni krivac za pad nataliteta u Kini jeste ta drastična politika, ali takođe i porast standarda i urbanizacija. Mladi Kinezi sve više žele da uživaju, da žive bez obaveza, da putuju, da uspeju na poslu, a pretpostavljaju da bi im dete ili više njih zasmetalo u tome“, ocenio je dugogodišnji žitelj Kine i poznavalac njenih prilika i navika.
On posebno ukazuje na činjenicu da su zbog dugogodišnje politike jednog deteta dve generacije Kineza — i deca i njihovi roditelji jedinci, bez braće i sestara, odnosno bliže rodbine i da sada tu svest nije tako lako promeniti.
Po njegovom mišljenju, politika omogućavanja rađanja još jednog deteta pre će zaživeti na selu gde živi oko polovine kineskog stanovništva i gde se ljudi još pridržavaju tradicije i žele da imaju više naslednika. Na selu su najviše i negodovali zbog politike samo jednog deteta, jer je ona seoska domaćinstva ostavljala praktično bez mogućnosti obrade imanja, a u slučaju udaje jedinog ženskog deteta, domaćinstva bi kada bi postala staračka jedva preživljavala, objašnjava sagovornik Sputnjika.

I viši standard doneo probleme

U gradovima će se to teže vraćati i, po njegovoj oceni, biće potrebno decenija-dve da se neke stvari vrate na staro.
Deca sa maskama i kapama koje mere jedan metar u školi u Kini
Privredni rast Kine i skok standarda učinili su da ni državne škole više nisu jeftine, a pogotovo privatne.
„Otvaranje Kine prema svetu i reforme omogućili su da se ljudi lakše ljudi zapošljavaju, ali zato nemaju onu garanciju kakvu su imali nekada u državnim firmama, da kada jednom budu primljeni ne mogu da budu otpušteni. Zato mladi ljudi sada imaju osećaj krize, da ne izgube taj stečeni standard. Ako su u privatnoj firmi dobili bolju platu, ako sada počnu da se obavezuju oko dece, onda nastaje opterećenje za mlade parove i oni, pogotovo u urbanim sredinama, neće odmah tu politiku prihvatiti oberučke“, smatra Đorđević.
Očekuje se, kaže, da država rađanje pospeši nekim merama, ali dodaje da još nije jasno definisano kojim. Pominje se da bi žene koje rade mogle da imaju duže porodiljsko odsustvo, koje i dalje traje samo 56 dana. Napominje da u Kini ne postoji institucija dečjeg dodatka, ali i da bi neke privilegije mogle da se očekuju u vidu jeftinijeg upisa u školu, obdaništa, jaslice koje iako su državne nisu jeftine, a pogotovo su skupe one privatne.
Komentar