Kako piše “Večernji list”, i Ministarstvo pravosuđa Hrvatske takođe je najavilo da će pokrenuti izmene Stečajnog zakona i Zakona o stečaju potrošača kako bi se prilagodili Direktivi, ali predlog izmena spomenutih zakona još nije objavljen pa nije jasno hoće li i na koji će način Hrvatska dodatno regulisati mogućnost otpisa preduzetničkog duga.
Trenutno je u Hrvatskoj oko 16.000 preduzetnika u blokadi, njih oko 8.000 su firme, a drugoj polovini pripadaju zanatlije i drugi preduzetnici koji vode poslovne knjige. Ukupni dug svih preduzetnika kreće je oko šest milijardi kuna (800 miliona evra).
Mnogo je teža situacija skoro 240.000 blokiranih građana u Hrvatskoj, dodaje list, čija se glavnica duga kreće oko 17 milijardi kuna (više od 2,2 milijarde evra).
Dosad je u sklopu posebnih kampanja država Hrvatska dva puta masovnije otpisivala dugove blokiranih građana, ali to nije bitno uticalo na ukupnu sliku.
Spomenuta EU Direktiva ne bavi se direktno dugom građana, ali u njoj se sugeriše državama da isti princip za otpis duga koji će primeniti na preduzetnike prenese i na prezadužene građane.
Svako bi, po slovu i duhu Direktive, trebalo da ima mogućnost da mu se izbriše dug u postupku koji ne bi trebalo da traje duže od tri godine, navodi “Večernji list”.