Prema mišljenju autora članka, povod za nuklearni konflikt između Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine može biti čak i nenamerni sukob između zemalja. Stoga je, kako se ističe, predsednicima Putinu i Bajdenu lakše da se dogovore o novom sporazumu o strateškom nuklearnom naoružanju, oslanjajući se na prethodne sporazume. Međutim, mali koraci neće biti dovoljni da se preokrenu destabilizujuće tendencije koje su se razvile u poslednjih četvrt veka.
Analitičari, pak, konstatuju da bi Moskva, za razliku od Pekinga, trebalo da predstavlja za Vašington veću zabrinutost zbog „nuklearnog pitanja“, jer će Kina još dugo morati da povećava svoj arsenal da bi sustigla SAD. Pritom, Bela kuća i Kremlj su već dokazali da su sposobni da ispunjavaju međusobne sporazume, stoga bi korist u slučaju njihovog uspeha bila mnogo veća.
Kako se navodi u članku, pre svega bi administracija Džoa Bajdena trebalo da predloži ograničavanje količine nuklearnog oružja u obe zemlje pomoću efikasnih provera.
„Rusija i SAD poseduju oko 3.500 do 4.500 jedinica takvog oružja i mogu održavati taj nivo ukoliko se dogovore“, dodaju autori teksta, ističući da će godišnji izveštaji o održanim ispitivanjima i razmena približnih planova razvoja za narednu deceniju pomoći da se predvidi vektor razvoja nuklearnih programa.
Prvi sastanak predsednika Putina i Bajdena održaće se 16. juna u Ženevi. Očekuje se da će lideri razgovarati o strateškoj stabilnosti, borbi protiv pandemije, međunarodnim pitanjima i regionalnim sukobima.
Pročitajte još: