Misija ispunjena: Čudesna priča o kosovskom novomučeniku proneta do severa Rusije

Bašić je na put krenuo sa ikonom monaha Haritona, koju je darovao Valamskom manastiru na severu Rusije.

Ikonu ovog monaha koji još nije kanonizovan, ali se već smatra kosovskim novomučenikom i simbolom stradanja našeg naroda na KiM, Bašić je darivao monaškom bratstvu Valamskog manastira u Republici Karelija. Tu je služena liturgija srpskom monahu koji nije hteo da se odrekne krsta, mantije i pravoslavlja pred arnautskim zlikovcima, zbog čega su ga najsvirepije mučili, a onda i ubili. Slomili su mu ruke, noge, kičmu, izboli ga bajonetima u grudi, zaklali ga i odsekli mu glavu. Sve se to odvijalo pred „mirovnjacima“ NATO trupa. Njegovo obezglavljeno telo danas počiva u manastiru Crna Reka, gde je bio i zamonašen i odakle je Bašić prošlog meseca krenuo put Rusije. 

Za 10 dana prešao je put od 2.950 kilometara, od Moskve do severa Rusije i obratno. Posetio je ruske pravoslavne crkve i manastire i obišao mesta vojničke slave. U Iverskom manastiru na Valdaju poklonio se pred ikonom Bogorodice donete sa Kosova i Metohije; u Borodinu je odao počast ruskoj armiji i srpskim generalima koji su se junački borili protiv Napoleona; obišao je Spomenik generalu Mihailu Miloradoviću u Sankt Peterburgu; sreo se sa Rusima koji su ratovali na Kosovu i Metohiji devedesetih godina prošlog veka; doživeo je bele noći na severu Rusije i još mnogo toga. 

Sa svih tih mesta poneo je mnogo uspomena i poklona — otac Metodije, namesnik Valamskog manastira, poslao je ikonu Bogorodice Valajamske patrijarhu srpskom Porfiriju i manastiru Crna reka. Iz Trojice-Sergijeve lavre, najvažnijeg ruskog pravoslavnog manastira i duhovnog centra pravoslavne Rusije, manastiru Crna reka na jugu Srbije poslata je ikona Svetog Serafima, a ruski ikonopisci iz Sofrina napravili su pet velikih ikona monaha Haritona. To su prve njegove ikone napravljene u Rusiji.

„A ja sam u Iverski manastir na Valdaju odneo ikonu mitropolita Amfilohija, mada ni on nije kanonizovan. Bratstvo je tražilo i ja sam im doneo, jer imaju veliko poštovanje prema njemu, kao jednom od predstavnika SPC koji je tamo dolazio“, kaže Bašić.

Rusi i Srbi su, kaže, oduvek bili jedno — i u veri, i u istoriji i u podvizima.

„Ako negde imamo braću, to je onda u Rusiji. Maločas predsednik ruskog Udruženja veterana desantnih jedinica, major po činu, uzvikuje: ’Kosovo je Srbija! Ne dajte KiM! Ako treba, doći ćemo i mi da ga branimo‘. I to nije fraza. Sreo sam na ovom putu čoveka koji je ratovao na našoj strani na KiM, a u Sankt Peterburgu sam sreo pripadnika odreda Vazdušno-desantnih snaga Rusije koji je zauzeo aerodrom ’Slatina‘. Sve je isprepleteno — te veze između Rusije i Srbije su jasne i neraskidive i ako nas neko negde dočekuje kao brata, onda je to u Rusiji. Ja to vidim — vidim kako me dočekuju, kako me zagrle — prosto, osetiš to… To nije nešto što može da se isfolira, to nisu političari — to su normalni, obični ljudi. Vole nas, a ta bratska ljubav je neverovatno jaka i velika“, priča Bašić.

Dosta toga je, dodaje, stalo u samo 10 dana. Prošao je kroz neverovatne predele Rusije, osetio je gostoprimstvo ruskog naroda i snagu pravoslavne vere.

„Za mene je ovo najlepša vožnja koju sam uradio u životu, zato što ima svoj smisao. Imao sam poziv iz naše Patrijaršije i rekli su mi da su pratili moje putovanje i da će im biti drago da po mom povratku u Srbiju napravimo izložbu i predstavimo sve to, pošto je suštinski ceo ovaj marš povezan sa tradicionalnim odnosima Rusije i Srbije i naša dva naroda. Meni je fascinantno kako je pozitivno reagovala Srpska pravoslavna crkva i još više kako je Ruska pravoslavna crkva širokog srca dočekala čitavu ovu inicijativu, a posebno mi se dopao način na koji oni dočekuju naše ikone. Priča o ocu Haritonu njima nije bila poznata, a sada svi pričaju o hrabrom srpskom monahu koji nije hteo da skine krst. Mislim da će to pomoći procesu kanonizacije koji je započeo još u februaru. Čujem da i u Hilandaru pričaju o ’Srpskom ratniku‘. Odjek je zaista velik“, kaže Bašić.

Svoje putovanje Bašić opisuje kao „nestvarno, bajkovito, fascinantno, idilično“. Utiske još nije uspeo da posloži, niti fotografije da prelista… 

„Karelija mi je najjači utisak. ’Noćni vukovi‘ su me sačekali u Sankt Peterburgu i vozili smo zajedno do Karelije, gde smo brodom prešli na ostrvo Valam. Tamo su monasi dočekali ikonu oca Haritona, što je bilo vrlo dirljivo. Održana je i služba i bilo je veoma emotivno kada je otac Nikon podigao ikonu visoko uz reči: ’Hristos voskrese‘. Onda su i monasi došli da pozdrave ikonu. Sve ovo što sam doživeo na ovom putovanju izgleda nestvarno, kao da sam bio u nekoj drugoj dimenziji. Potpuno nadrealno, idilično, bajkovito, neopisivo… Trebalo bi doživeti te bele noći — do ponoći je dan, a onda ponovo svane u tri ili pola četiri ujutru. Potpuno nerealno! Tamo je sve drugačije, i putevi su čak drugačiji i zato mi je mnogo značilo što su me bratski pratili ’Noćni vukovi‘“, priča Bašić.

Bašić ističe da će zauvek pamtiti te bele noći, neverovatne pejzaže i predele kroz koje je prošao, dugačke puteve i oblake koji su se nad njim nadvijali… Poslužilo ga je i vreme i motocikl „honda“, koji su mu obezbedili ruski „Noćni vukovi“ za vožnju po Rusiji.

U svakom mestu kroz koje je prolazio — a bilo ih je na desetine — toplo su ga dočekivali i ispraćali. Na određenim deonicama i u različitim regionima Rusije sa njim su vozili i ruski „vukovi“.

„Ne postoje reči kojima bih opisao koliko sam impresioniran logistikom i podrškom koju su mi pružali tokom celog putovanja. Sačekivali su me, brinuli, organizovali. Sve vreme su pratili moje putovanje, kako napredujem i dokle sam stigao. Brinuli su gde ću spavati, šta ću jesti, obezbeđivali konačišta. U Peterburgu je došao brat da spremi doručak, skuva kafu i da me isprati, da mi pokaže pravac. Takvu vrstu podrške u životu nisam doživeo. Dirnut sam tom nesebičnom bratskom pomoći“, navodi Bašić.

U Pskovu je položio venac na Spomenik pskovskim padobrancima, poginulim u Čečeniji od ruke terorista i zajedno sa veteranima ruske elitne Vazdušno-desantne vojske razvio je zastavu 63. Padobranske brigade, čiji je bio pripadnik. Dve elitne jedinice — srpsku i rusku — povezuju, kako kaže, bratstvo i poštovanje.

Glavni hram Oružanih snaga Rusije u Podmoskovlju ga je fascinirao svojom veličinom i simbolikom.

„Fascinantno! Prvo zato što je ogroman i što se u njegovim temeljima nalazi grumen srpske zemlje, a drugo, svi krstovi i sve što je metalno u tom hramu je napravljeno od istopljenog neprijateljskog oružja. Istopili su nemačke tenkove, topove, puške korišćene tokom Drugog svetskog rata i od toga su napravili krstove. Neverovatna simbolika“, kaže Bašić.

Uz pomoć i podršku moto-kluba „Noćni vukovi“ i Moto federacije Rusije, na svom putovanju Bašić je posetio i Porhov, Izborsk, Pečori, Sortavalu, Kronštadt, Veliki Novgorod, Toržok, Tver, Dmitrov i druge ruske gradove, svetinje i istorijske spomenike, a poseban utisak na njega je ostavio Spomenik sovjetskom vojniku kod Rževa, podignut na mestu gde su se odigravale jedne od najkrvavijih bitki tokom Drugog svetskog rata i u znak sećanja na više od 1,3 miliona poginulih, ranjenih i nestalih.

„Za mene je bio potpuni šok kada sam shvatio koliko je tu ljudi sahranjeno. Znao sam i ranije za taj spomenik, video sam slike da ga je Putin prošle godine otkrio. Tamo neprestano svira neka kamerna muzika, što čini da se osećaš ponizno pred svim tim“, kaže Bašić.

Posebno se na ovom putovanju zahvaljuje Evgeniju Strogovu, čoveku koji je, kako kaže, istinski vezan za Srbiju.

„To je čovek koji dobro poznaje našu istoriju i pravoslavlje i upravo je on taj koji je prvi podržao moju ideju, isplanirao ovu maršrutu i svemu dao smisao. Zato je odredio da prva tačka bude Glavni hram Oružanih snaga Rusije, gde se čuva grumen srpske zemlje, a da odatle odem u Borodino, gde se 10 srpskih generala proslavilo u ratu protiv Napoleona. Svi oni su odlikovani Ordenom Svetog Đorđa, što je najviše vojno priznanje Carske Rusije. Među njima je bio i general Miloradović, koji ne samo da se istakao u Napoleonovim ratovima, nego je bio i gubernator Sankt Peterburga. Razgovarao sam sa kustosom Muzeja ’Borodinska bitka‘ i dogovorili smo se da u Beogradu budu organizovani izložba, naučno predavanje i prezentacija o životu grofa Miloradovića, pošto se kod nas o njemu nedovoljno zna“, kaže Bašić, koji se u Moskvu vratio baš na proslavu 32. rođendana „Noćnih vukova“.

Za koji dan očekuje ga povratak kući. U Srbiju se vraća sa blagoslovom koji je dobio na Valdaju. Tamo je otac Antonio služio moleban „za smelog Srbina koji je odneo ikonu monaha Haritona u Valam“.