Ovo je mišljenje političkog analitičara Dragomira Anđelkovića povodom izbora Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u BiH. O toj temi u sredu će razgovarati zvaničnici Srbije i Republike Srpske, pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozitivno odgovorio na zahtev Banjaluke za susret.
Anđelković smatra da je veoma bitno da na sastanku koji bi trebalo da se održi u sredu u Beogradu, dođe do zajedničkog stava po pitanju izbora novog visokog predstavnika i to iz više razloga.
Jedinstvo RS i Srbije bitno
„Radi se o klasičnoj uzurpaciji protivno principima na kojima radi Veće za implementaciju mira i protivno stavu Rusije koja je konstruktivna članica. Nametnut je visoki predstavnik i to je nešto što izlazi iz svih okvira međunarodnog prava. Za Srbiju i RS to ne sme da bude regularno postavljenje i mislim da treba da zauzmemo jasan stav da ne prihvatamo izbor novog visokog predstavnika“, uveren je Anđelković.
Ruska podrška je, dodaje on, ključna u ovom slučaju, jer u vreme kada je Boris Jeljcin bio na vlasti, Rusija se usaglašavala sa Zapadom po ovom pitanju, a visoki predstavnici su RS nanosili veliku štetu.
„Onog momenta kad je Rusija promenila stav i više ne kleči pred Zapadom, već brani svoje interese, a samim tim i naše, centralizacija BiH je zaustavljena“, objašnjava Anđelković.
Dakle, podseća Anđelković, pozicija Rusije je bitna, jer ona kao konstitutivna članica i SB UN i Veća za implementaciju mira ovo pitanje može sad da pokrene pred UN.
Direktor Centra za razvoj međunarodne politike Stevica Deđanski za Sputnjik ističe da je predstojeći sastanak zvaničnika Srbije i Srpske pokazatelj da su interesi srpskog naroda zajednički.
Dobar znak iz Srbije
„Prihvatanje srpskog predsednika da razgovara na temu koja je problematična sa predstavnicima RS, govori da Beograd razume problem u kome se RS nalazi i bilo bi zaista dobro da imaju zajednički stav oko toga kako nastupati u budućnosti. Tu naravno ima razlike u stavovima, gde RS možda ima oštriji stav od Beograda po pitanju imenovanja visokog predstavnika, ali Beograd će morati da balansira između interesa pre svega Srbije, kako bi se postigao što bolji rezultat za srpski narod“, mišljenja je Deđanski.
Teško je predvideti, smatra on, šta će biti epilog tog sastanka, ali je očigledno da međusobno poverenje postoji, što je bitno za osnovu zajedničkog stava.
Upitan da li bi Srbija mogla biti izložena nekom pritisku, ako se na sastanku po pitanju imenovanja visokog predstavnika dođe do zajedničkog stava koji neće biti po volji zapadnih država, Deđanski kaže:
Pritisaka će biti, šta god uradili
„Pritisaka na Srbiju će biti i pojačavaće se u narednom periodu, šta god mi da uradimo ili ne uradimo. Ono što mi treba da uradimo, jeste da te pritiske smanjimo što možemo više kako bismo ih lakše prebrodili. Novo u vezi sa ovim pitanjem je otvoreno nepodržavanje izbora novog visokog predstavnika u BiH od strane Rusije koja je članica SB UN. Međutim, međunarodni faktor ne pridodaje previše značaja čak ni tome, iako bi po pravilu u SB odluke trebalo da se donose konsenzusom.“
Drugim rečima, dodaje on, zapadni partneri nastaviće da krše međunarodno pravo i uradiće ono što oni budu hteli po ovom pitanju. U tom smislu sama pozicija Srbije i stav koji bude iznet neće ništa promeniti. Deđanski napominje da je bitno da našim ponašanjem i delovanjem pokažemo da se krši međunarodno pravo, a za Srbiju je tu važan momenat da joj je Rusija veliki prijatelj.
Podsećanja radi, Veće za implementaciju mira je nedavno imenovalo novog visokog predstavnika u Kancelariji OHR u BiH Nemca Kristijana Šmita, pošto je posle 12 godina provedenih na toj funkciji ostavku podneo Valentin Incko. Rusija je jedina glasala protiv ovog izbora, a Milorad Dodik tvrdi da je izbor nelegalan jer nije izveden po Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma.