Britanske vlasti su 2018. godine odbile da Abramoviču produže vizu za boravak u državi, u svetlu afere o agentu Sergeju Skripalju, što je pod lupu stavilo sve ruske državljane, a naročito investitore.
Abramovič je imao ideju da prepreke zaobiđe dobijanjem izraelskog pasoša, ali nikada nije iskoristio pravo da aplicira za britansku vizu i gotovo tri godine nije u mogućnosti da dođe na stadion svog kluba.
Sve poslove Abramovič je prebacio na osobu od njegovog najvećeg poverenja, Marinu Granovsku, najmoćniju ženu svetskog fudbala, koja je nizom briljantnih poteza učinila Čelsi ponovo velikim, čak i posle kazne UEFA i zabrane transfera igrača.
Stvari su delovale loše na početku aktuelne sezone, ukidanje zabrane je omogućilo Abramoviču da unese novu finansijsku injekciju u klub i dovede kapitalna pojačanja, ali je priča pod trenerom Frankom Lampardom bila daleko od idilične.
Granovska je, uz amin Abramoviča, u klub dovela Tomasa Tuhela, sjajnog nemačkog trenera koga su arapski vlasnici francuskog PSŽ otpustili tokom sezone, a ishod svega je – titula Lige šampiona za Čelsi i Tuhelov doktorski rad iz fudbalske taktike protiv Pepa Gvardiole i Mančester sitija.
U svemu, Abramovič je bio sporedan lik, a to je potvrdio i Tuhel, odmah po osvajanju najvažnijeg trofeja u klupskom fudbalu.
„Prvi put sam sada razgovarao sa njim, mislim da je ovo najbolji momenat za upoznavanje. Ili najgori, sada sve može da bude samo gore. Razgovaraćemo za dalje, mogu da ga uverim da ću ostati željan trofeja, da želim nove titule i da sam apsolutno srećan što sam deo ovog veoma ambicioznog kluba. To prefektno odgovara mom karakteru“, naveo je Tuhel.
Dakle, Abramovič se ni u jednom momentu nije mešao u trenerov posao, niti bavio stvarima koje nisu u njegovom delokrugu, za razliku od mnogih vlasnika klubova koji, zbog činjenice da imaju veliki kapital, uzimaju sebi za pravo da se pitaju za sve.
Takav je slučaj u Pari Sen Žermenu sa arapskim vlasnicima, porodica Anjeli rukovodi svakim potezom u Juventusu, čuveni Aurelio De Laurentis malo-malo pa izazove totalni kolaps u svom Napoliju, a pravo je čudo kako je porodica Glejzer i dalje na kormilu Mančester junajteda, imajući u vidu gomilu loših poteza u prethodnim decenijama.
Abramovič predstavlja drugu krajnost, ali i primer kako se treba ponašati – stvorio je sistem, okružio se sposobnim saradnicima i sada može samo da uživa u uspehu svog tima, ali i u činjenici da nijedna zabrana nije mogla da ga zaustavi u nameri da se ponovo popne na vrh Evrope.
Da li će i neko iz Srbije jednog dana imati uspeha kao Romanov Čelsi? Teško, dok je tu dvoglava aždaja zvana FSS.