Kompleks bazilike dug je oko 110 metara, a širok 40 metara (nešto veći od fudbalskog terena) i podeljen je na tri dela - centralnu dvoranu i dve bočne sale okružene redovima mermernih stubova visokih 12 do 13 metara, navodi Izraelska uprava za antikvitete.
Kako navode izraelski mediji, monumentalni stubovi na vrhu su bili bogato ukrašeni ornamentima u obliku biljaka o orla, koji je bio simbol Starog Rima.
Podignuta je u vreme kralja Iroda Velikog, vazalnog monarha Rima, i završena u drugom veku nove ere.
Velelepna zgrada nije bila svetilište, već je imala svetovnu funkciju, služila je za sudske postupke, trgovinu i druge građanske potrebe.
Bazilika je sravnjena sa zemljom nakon zemljotresa u Galileji 363. godine nove ere, a njeni ostaci ponovo su korišćeni za izgradnju industrijskih postrojenja na tom području tokom perioda Abasida i Fatimida od osmog do 12. veka.
Najveću rimsku baziliku u Izraelu prvi put je otkrio dvadesetih godina prošlog veka britanski arheolog Džon Garstang, koji ju je potom prekrio u konzervatorske svrhe.
Novo iskopavanje nastavljeno je 2016. godine, a bazilika je otkrivena u okviru nedavnih opsežnih radova u nacionalnom parku.
Sada arheolozi rekonstruišu delove kompleksa sa ostacima mermera koji se još uvek nalaze oko arheološkog nalazišta.
Izraelski Zavod za zaštitu prirode i parkova navodi da će otkrivena bazilika biti otvorena za posetioce za nekoliko meseci.
Pročitajte još: