Za ovu skeptičnu ocenu agroekonomiste Milana Prostrana po pitanju prevazilaženja stanja u kome se već neko vreme nalaze proizvođači svinja zaslužna je, kako objašnjava za Sputnjik, činjenica što smo potpuno liberalizovali naše tržište.
Previše liberalizovano tržište pogađa svinjare
Nezadovoljni otkupnom cenom, uzgajivači svinja iz Mačve i Vojvodine na protestu u Bogatiću tražili su da se potpuno zabrani uvoz svinjskog mesa. Posle enormnog poskupljenja žitarica, što je njihova ulaganja uvećalo za 50 odsto, nedavno povećana otkupna cena tovljenika na 150 dinara po kilogramu žive vage jedva da obezbeđuje da ostanu na nuli. Smatraju da bi tek cena od 170-180 dinara omogućavala da mogu da zarade.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović došao je na protest i najavio da će biti razmotreno uvođenje taksi za uvoz svinjskog mesa i kao trajnije rešenje najavio usvajanje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Uz to je najavio da će vlada ovih dana usvojiti pravilnik za obeležavanje srpskog mesa u svakoj prodavnici.
Prostran smatra da smo kao zemlja previše otišli u liberalizaciju, poverovavši da ćemo vrlo brzo, koliko još 2016. godine, kako nam je obećavano, ući u EU, zbog čega je 2008. godine potpisan po nas nepovoljan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. On smatra da ćemo zbog toga imati muku da zabranimo uvoz iz EU. Zato je i skeptičan kada je u pitanju Zakon o uređenju tržišta prehrambenih proizvoda.
Može li Zakon o uređenju tržišta protiv SSP-a
„Ja bih voleo da vidim novi zakon koji će to regulisati i da li će nas zbog toga kritikovati EU. Oni nam mere svaku reč, a ne tekst zakona ili nacrt zakona. Vi možete da uređujete tržište sa stanovišta nelojalne konkurencije, nekih nedozvoljenih radnji, ali je ovde u pitanju cena — da li možete da utvrđujete cenu. Ne možete“, kaže Prostran.
On je, kaže, svakako za zabranu uvoza iz EU, ako je to ikako moguće, ocenivši da postoje dve mogućnosti koje mogu biti od pomoći stočarima.
„Ako možemo da nađemo u SSP-u bilo koju odredbu kojom se može dokazati ugroženost naše proizvodnje svinjskog mesa zbog njegovog velikog uvoza iz EU, uvoz treba zabraniti. Ne možemo trajno, nego koliko traje jedan svinjski ciklus, dakle, na šest meseci“, napominje ovaj agroekonomista.
Drugo što država može, to je da interveniše otkupom bar 50.000 tovljenika, smatra on.
Višak tovljenika, manjak zarade
Prema oceni proizvođača svinja, U Srbiji je oko 90.000 tovljenika viška, o čemu su obavestili Direkciju za robne rezerve. Na toliki višak imali smo uvoz više od 150.000 tovljenika iz Evropske unije.
„Svinjsko meso je na prvom mestu kada je u pitanju naš uvoz hrane, preko 50.000 tona smo uvozili godišnje. To je bruka, davali smo više od 70 miliona evra godišnje za uvoz svinjskog zamrznutog mesa, uglavnom polutki, koje ide u preradu“, ističe sagovornik Sputnjika.
On se mnogo ne nada da će proizvođači imati vajde od pravilnika o obeležavanju srpskog mesa, odnosno mesnih prerađevina, jer iz EU ne uvozimo sveže meso, nego ono zamrznuto koje završi u prerađevinama. Po oceni stručnjaka ono je jeftinije kako zbog podsticaja koje u EU imaju proizvođači, tako i zbog jeftinije stočne hrane, pre svega GMO soje. Kod nas soja nije GMO i njena proizvodnja je skuplja, što se naravno odražava na cenu mesa.
Slabe smo prehrambene patriote
Po oceni Prostrana, donošenje pravilnika o obeležavanju srpskog mesa u prodavnicama trebalo bi da doprinese da kupci kupuju domaće. To, podseća, radi Hrvatska, ali pre svih Francuska kao najrazvijenija agrarna zemlja u EU. On je, međutim, skeptičan prema dometima te mere, ocenivši da nam ta vrsta patriotizma nije jača strana i da će za većinu ipak biti presudnija nalepnica sa cenom, nego sa poreklom robe.
Naš poznati agroekonomista podseća da smo pre 20-25 godina imali četiri miliona svinja, da bi sada njihov broj bio nešto preko dva miliona, pa nam čak i taj upola manji broj stvara problem zbog stanja na svetskom tržištu, čemu je dodatno kumovala i pandemija.
On napominje da bi, ako se uzme u obzir paritet od jedan kilogram žive vage svinje prema osam kilograma kukuruza, pri sadašnjoj ceni kukuruza cena kilograma žive vage trebalo da iznosi oko 200 dinara.
Ministar Nedimović je dan uoči protesta, prilikom posete Zasavici, napomenuo da će pitanje cene biti rešeno za desetak dana i da problema neće biti, ali da to pitanje treba rešavati strateški i da će predložiti Strategiju za period do 2030. godine.