On je rekao da zvanična Moskva nema zadatak da zaustavi snabdevanje gasom kroz Ukrajinu, ali i naglasio da Rusija nikada nije koristila energetiku i prirodne resurse kao element pritiska ili ucene.
„Ako se sve strane slože i postoji potreba za ruskim gasom u određenim regionima Evrope, onda će taj gas pouzdano i prema planu biti dostavljen potrošačima“, naveo je Biričevski.
On je takođe naveo da je „Severni tok 2“ čisto ekonomski projekat, a što se tiče tranzita sirovina kroz Ukrajinu tu postoje određene obaveze.
Direktor gasne kompanije „Operator GTS Ukrajine“ Sergej Makogon u maju je izjavio da će ekonomija države izgubiti pet do šest milijardi dolara godišnje, ako se pusti u rad „Severni tok 2“. Prema njegovim rečima, Kijev će izgubiti jednu i po milijardu dolara u slučaju da Moskva prekine tranzit.
Krajem decembra 2019. godine Rusija i Ukrajina potpisale su paket sporazuma o nastavku tranzita gasa kroz Ukrajinu, uključujući i tranzitni ugovor na pet godina, prema kojem je „Gasprom“ garantovao pumpanje 65 milijardi kubnih metara gasa 2020. godine i po 40 milijarde u naredne četiri.
Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
SAD su u decembru 2019. godine uvele gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski „Olsiz“ bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi.
Radovi su nastavljeni i godinu dana kasnije – u decembru 2020. brod za polaganje cevi „Fortuna“ položio je 2,6 kilometara cevi u nemačkim vodama.
Pročitajte još: