Preživeo svaki deseti Srbin: Istrebljenje u Prebilovcima oteto od zaborava — opet se čuje ljudski glas

Samo 174 stanovnika Prebilovaca u Bosni i Hercegovini preživela su ustaško istrebljivanje. Iz Drugog svetskog rata to selo je izašlo sa svega 255 stanovnika. Danas u njemu živi do 50 ljudi.

Knjiga „Ugašena ognjišta“ približava javnosti stradanje Srba u Prebilovcima i čuva od zaborava 36 ugašenih srpskih ognjišta. U njoj se nalaze spisak nastradalih, njihove biografije i fotografije, ispovesti njihovih savremenika i slike koje svedoče o stradanju. Treće, dopunjeno izdanje, objavljeno je ove godine.

„Tamo ćete naći izjavu Ćetka Dragićevića koji je bio na streljanju i ostao živ. On objašnjava kako se to desilo, kad su odjeknuli ti pucnji, zašto je i kako on pao i kako se digao s tog mesta zločina. U Prebilovcima je rođen i živeo je do svoje 12 godine akademik Ekmečić. U knjizi ima i fragmenata njegovog govora koji je održao u Prebilovcima kada su otvorene hercegovačke jame i kad se iz jame u Šurmancima narod vratio u Prebilovce sa svojim posmrtnim ostacima. Ima tu i izjava Pavla Buluta, koji je danas jedini u životu, a bio je savremenik tih događaja iz 1941. godine“, predočava za Spunjtik jedan od autora knjige i urednik i osnivač portala „Prebilovci — selo na internetu“ Aco Dragićević.

Dragićević ističe da čitaoci iz knjige mogu da dobiju kompletnu sliku o stradanju u Prebilovcima, jer je satkana uz pomoć raznih autentičnih dokumenata i fotografija u koje su autori imali uvid i priča onih koji su preživeli stradanje:

„Ja bih vam najbolje približio to fotografijom devojaka s tečaja koji je održan u Prebilovcima 1939. godine. Na toj fotografiji ima skoro 50 devojaka. Ja sam kod pokojne Radojke Medan našao tu fotografiju još osamdesetih godina. Tad je u Prebilovcima bilo dosta savremenika tih događaja. Zabeležio sam tačno ko je koga prepoznao i svaka od devojaka na toj fotografiji je prepoznata. Ima dokumenata koji su pronađeni u Dubrovačkom arhivu, koji govore o obimu stradanja, a to su dokumenti NDH. Izveštaj iz Prebilovaca sačinila je Hrvatska nadzorna služba i on se nalazi u Dubrovačkom arhivu. U tom izveštaju se spominje brojka od 800 stradalih. Nakon rata je bilo suđenje tim ustašama u Mostaru i ti dokumenti su nam bili dostupni.“

Kako Dragićević kaže, nema uzvišenijeg i većeg zadatka od tog da se učini napor da se imenom i prezimenom zabeleži ko je u Prebilovcima živeo i kako je skončao.

Na kraju razgovora za Sputnjik, Dragićević je posebno istakao jedan deo knjige:

„Danilo Bulut Baron sreo se u selu sa devojkom Jokom Medić, koja je nakon 14 dana izašla iz skrovišta u kom se skrivala od ustaša tog zlokobnog avgusta ’41 godine. Skrovište je bilo na tavanu kuće ispod crepa. Danilo ju je obavestio da se njen mladić Milan Bulut-Bego krije u pećini ispod Crnoglava. Joka je otišla kod svog Milana. Tada su se sastali i nisu se rastajali do smrti, posle poslednjeg rata, u izbeglištvu u Trebinju. Na porodičnoj grobnici Milan je ovekovečio epitaf: ’Zajedno se rodismo, od djetinjstva ljubav vodismo, zajedno šestoro djece izrodismo. Ti najljepša ženo, za tebe živim i za Tebe ću umrijeti‘. Iza njih, pored šestoro dece, ostalo je i šesnaestoro unučadi. Šta bi bilo da nije bilo rata? Prebilovci bi bili grad! Navratite u Prebilovce u kojim se dugo nije čuo ljudski glas, ni cvrkut ptica, ni rzanje konja... Dočekaće vas selo koje se, u nedostatku donacija, polako diže iz ruševina. Na ulazu u vaskrslo selo, s leve strane, nalazi se Hram vaskrsenja Hristovog, jedan od najlepših hramova u pravoslavlju.“

Knjigu „Ugašena ognjišta“ sačinjavali su od 2006. godine Aco Dragićević, Mladen Bulut i Milenko Jagura. Ceo tiraž dopunjenog, trećeg izdanja predat je Hramu vaskrsenja Hristovog u Prebilovcima, gde ljudi mogu da nabave knjigu. Digitalni format je u pripremi, a prvo izdanje knjige može se naći na portalu „Prebilovci — selo na internetu“.