Međuvladin sporazum o izgradnji gasovoda čije je prvobitno ime bilo „Sever-Jug“ a u martu je preimenovan u „Pakistanski tok“ potpisan je još 2015. Godine.
Dužina gasovoda je 1.100 kilometara a kapacitet do 12,4 milijardi kubnih metara gasa. Vrednost projekta je 2-2,5 milijardi dolara. Gasovodom treba da budu povezani terminali u Karačiju i Gvadaru na jugu zemlje sa terminalom u Lahoreu na severu Pakistana.
Ruski investitori će dobiti najmanje 26 odsto akacija gasovoda, a Pakistan će imati kontrolni paket od 74 odsto akcija.
Za ruske kompanije „Pakistanski tok“ donosi profit od izgradnje gasovoda, a pored toga, što Pakistanu bude potrebno više gasa to će biti dobro i za Rusiju čak iako ne bude jedina koja će isporučivati gorivo, prenosi portal „Vzgljad“.
Gasovod predviđa izgradnju SPG terminala a to znači da će gorivo isporučivati i druge zemlje, pre svega Katar koji ima dominantu ulogu u regionu.
S druge strane to će smanjiti konkurenciju između ruskih kompanija i katarskih na evropskom i azijskom tržištu, kao i na kineskom gde Rusija ima gasovod – „Snaga Sibira“.
Projekat od velikog političkog značaja
Prema oceni docenta Instituta MGU za zemlje Azije i Afrike Borisa Volhonskog, potpisani sporazum uklapa se u politiku Rusije u Južnoj Aziji.
„U vreme SSSR jednostrano smo bili orijentisani na Indiju, ali takva strategija ima više negativnih tačaka. Ne treba na sve probleme regiona gledati kroz indijsku prizmu“, kaže Volhonski.
Zato je razvoj odnosa sa Islamabadom pozitivna stvar, posebno imajući u vidu da Pakistan postaje važna karika u okviru kineskog projekta Novi put svile koji jednim delo ide preko teritorije ove zemlje.
„Trenutno trgovinsko-ekonomski odnosi Rusije i Pakistana nisu na visokom nivou (prošle godine obim robne razmene iznosio je samo 539 miliona dolara). Potpisivanje sporazuma je korak napred“, uveren je ekspert.
Takođe, Pakistan je važna karika sistema bezbednosti u svetu. U trenutku kada se predviđa povlačenje američke vojske iz Avganistana, Islamabad će početi da igra važnu ulogu u očuvanju stabilnosti u regionu. Za Rusiju svaka nestabilnost u Avganistanu znači mogućnost da se ona proširi i na centralnoazijske zemlje bliže njenim granicama.
Prema mišljenju Volhonskog, pojava „Pakistanskog toka“ Rusiji otvara nove mogućnosti u Aziji.
„Ekonomske veze će povući i ostalo. Posle raspada SSSR do danas nismo uspostavili direktne aviolinije do Islamabada ni Karačija jer nema potražnje. A izgradnja gasova daće impuls razvoju“, zaključio je on.
Što se tiče reakcije Indije na razvoj rusko-pakistanskih odnosa ona je moguća isključivo na nivou medija, jer ovde nije reč o razvoju vojno-tehničke saradnje niti gasovod prolazi kroz sporni kašmirski region.
„U ovom konkretnom slučaju interesi Indije ni na koji način nisu pogođeni“, zaključio je Volhonski.