Iza vatikanskih vrata: Dve pravoslavne države pokušavaju da reše veliki spor uz pomoć – pape

U najkraćem, Bugarska je blokirala početak pristupnih pregovora Makedonije sa Evropskom unijom jer negoduje zbog istorijskih interpretacija u toj zemlji. Sofija, između ostalih sporova, negira i makedonski jezik kao nezavisan od bugarskog. Međusobne packe i optužbe ne prestaju, a spisak uslova koje Bugarska ispostavlja kao da je nerešiv za makedonske susede.

Iako je naglašeno da ovonedeljni susret sa papom Franjom može samo da relaksira atmosferu za pregovore, koje operativno vode vlade dveju zemalja, analitičari smatraju da zajedničko putovanje i susreti u Vatikanu mogu i da odrede dalju sudbinu Makedonije.

Aleksandar Raković siguran je da se ovaj, u diplomatskoj praksi na našim prostorima redak primer zajedničkog odlaska u Vatikan, a formalni povod je bio dan Svetih Ćirila i Metodija, nije desio slučajno, bez dobrog razloga.

„Siguran sam da je reč o pritiscima na Bugarsku da ukloni prepreke za evropske integracije Makedonije. Uloga Vatikana može biti medijatorska, jer Rim je i ranije davao gostoprimstvo idejama koje su bile zbližavanje Vatikana i bugarskih nacionalnih interesa“, kaže ovaj istoričar.

Raković dodaje da su veze Vatikana sa ovim delom Balkana poznate još iz vremena kada je VMRO bio dominantan političko – teroristički faktor na prostoru Kraljevine Jugoslavije. On ističe da je među atentatorima na kralja Aleksandra Karađorđevića bilo i onih koji su sahranjeni na katoličkom groblju u Rimu, u znak zahvalnosti za to što je urađeno 1934.

„Takve veze su oduvek postojale, s tim što nisu bile tako vidljive, kao što je to bilo na zapadnom prostoru na kome je srpski narod, jer je misija rimokatoličke crkve u Makedoniji i na Kosovu i Metohiji uglavnom bila usmerena na Albance. U skladu sa najnovijim doktrinama Vatikana, oni igraju i vrlo važnu socijalnu misiju, jer razumeju da je liturgijski život katoličke crkve u Evropi veoma narušen, da se dugoročno neće vratiti u poredak koji bi oni želeli“, kaže Raković.

On dodaje se katolička crkva upravo zbog toga trudi da osnaži svoju socijalnu misiju, a u nju spada i diplomatija koja je vrlo jaka, a na Balkanu se primećuje u priličnoj meri.

„Ne bi bilo čudno da je Vatikan ponovo pružio gostoprimstvo bugarskim političkim strukturama, koje smatraju da je Makedonija deo njihovog, bugarskog identiteta. To se u prošlosti dešavalo, pa me ne bi čudilo da je to sada ponovo slučaj. Veze verovatno nikada nisu ni prekidane, ali o njima ne znamo dovoljno“.

Bugarski predsednik Rumen Radev u Rimu naglasio da za rešenje spora Sofiji i Skoplju nisu potrebni međunarodni posrednici, njegov makedonski kolega je istakao da se dijalog mora obnoviti, „jer prijatelji treba da razgovaraju o najtežim pitanjima“. Raković, ipak, smatra da smo u medijima čuli izjave i videli slike susreta u Vatikanu, urađene samo za javnost.

On dodaje da je u ovom trenutku nemoguće reći kakav je pravi ishod ove neobične posete, ali je gotovo siguran da su se lideri Makedonije i Bugarske videli sa papom Franjom iza zatvorenih vrata.

„Takvi sastanci u Vatikanu nisu, naravno, retkost, često se dešavalo u istoriji da oni organizuju u isto vreme posete suprotstavljenih strana, okupe ih iza zatvorenih vrata da bi sa njima pokušali da obave nekakvu medijatorsku misiju“, kaže Raković i dodaje da je takva uloga Vatikana bila značajna i tokom irske revolucija, kada se otcepljivala od Velike Britanije u vreme građanskog rata, Sveta Stolica organizovala je sastanke sukobljenih strana.

Upitan da li postoji mogućnost da ulogu medijatora dve susedne zemlje koje spaja zajednička vera, preuzme pravoslavna crkva, naš sagovornik kaže da ona nikada ne vrši ovakav pritisak, a ne može da to bude ni zbog toga što nije centralizovana, za razliku od rimokatoličke koja je piramidalna konstrukcija sa glavom u Rimu.

Ovome dodaje važnu činjenicu da dve najjače pravoslavne crkve više nisu u kanonskoj saradnji, Ruska i Carigradska patrijaršija.

„Ruska crkva ima izraženiju društvenu misiju, čak i političku diplomatiju koja je korespondirala sa ruskom državom. To se posebno može videti po susretima ruskog patrijarha i pape na Kubi, odlasku Putina na Svetu Goru. Carigradska patrijaršija je deo tog zapadnog sistema, ona takođe ima svoju misiju, ali očigledno je da bugarski i makedonski predsednici nisu smatrali da je bitno da ih okupi neki od pravoslavnih patrijaraha. To svakako ne bi mogao biti ruski patrijarh, zato što bi to bilo uzeto kao negativno u zapadnim krugovima, kojima i jedan i drugi pripadaju“, kaže Raković.

On dodaje da su vatikanski gosti očigledno i smatrali da ovakva vrsta razgovora nije moguća sa carigradskim patrijarhom, ali da treba uvek imati na umu da je Vatikan, za razliku od pravoslavne crkve, i crkva i država koja ima i državnu misiju koju pravoslavna crkva nema.

„To je institucija koja traje dve hiljade godina, kojoj je jako teško odgovoriti. Treba imati posebne veštine, znanja i pokazati da smo dorasli da odgovorimo na te izazove. To ni Jugoslavija nije mogla, a kamoli današnje manje državice“, zaključuje sagovornik Sputnjika.