Na prelepom mestu, skriven od glavnih puteva, Kastaljan poznaju uglavnom samo meštani, koji ne dozvoljavaju da svetinja ode u zaborav, ali i oni koji se s namerom i znanjem o ovom mestu upute na njega ne bi li ga i sami istražili.
Sve izgleda kao lavirint starih zidina, a kroz vegetaciju koja je progutala celu građevinu jasno se uočavaju veliki ostaci zidova, vrata, prozora i prostorija, piše portal Kaldrma
To je jednom bio itekako veliki i značajan kompleks za beogradsku istoriju. Ne treba mnogo mašte da se dočara živost koja je jednom vladala na ovom mestu, u poslednjem srećnom dobu Srbije pred propašću u viševekovnoj okupaciji.
Nastao je krajem 13. veka, najverovatnije za vreme vladavine kralja Dragutina. Manastir su činili crkva, veliki konak, trpezarija i groblje.
Pretpostavlja se da je zdanje obnovio despot Stefan Lazarević, prezidavši crkvu, konak i trpezariju. Dokaz tome su ostaci dekoracije karakteristični za moravsku arhitekturu.
Inače, despot Stefan Lazarević bio je vezan za Beograd, koji mu se nedavno odužio i spomenikom, ali i za planinu Kosmaj.
Manastir je bio posvećen svetom Đorđu, a ostalo je u starim spisima zabeleženo da je sredinom 16. veka imao bratstvo od čak 10 monaha.
Tada se selo u kome se nalazio zvalo Gornja Trnava ili Trgovčević, a danas je to deo Nemenikuća.
Manastir je tokom otomanske okupacije najpre opusteo, a potom je i razoren u 17. veku, nakon Velike seobe Srba.
Inače, crkva je bila sazidana od kamena, ali je potom bila i omalterisana.
Uprkos tome što kompleks naizgled deluje kao da su od njega ostale samo gole zidine, stručnjaci su uspeli da otkriju i fragmente fresaka, odnosno njihovih ukrasa, ornamenata i pokojeg ćiriličnog slova.
Na prostoru ispred crkve otkrivena su i tri groba monaha, ali ne i zabeleške o njihovim imenima. Ispod temelja konaka nađeni su i stariji grobovi…
Inače, Kastaljan nije zasigurno bio ovako pusto i skriveno mesto u srednjem veku – deo konaka bio je rezervisan i za prolaznike koji u manastir nisu svraćali. To su bili razni putnici i karavani koji su se pred Kastaljanom zaustavljali.
Međutim, i pre srpskog manastira ovde je postojalo nešto – još su stari Rimljani baš to mesto odabrali za vojni logor, kako bi štitili kosmajske rudnike.
Kada prilazite ovom mestu morate ipak imati na umu da ulazite u svetinju, odnosno, da to nisu samo puste zidine koje je progutalo bilje.
Naime, pre dve decenije je na Đurđevdan održana prva služba nakon tri veka. Postavljen je i iguman, ali za eventualnu obnovu morao bi da se ipak sačeka završetak kompletnih arheoloških istraživanja.
U nekim drugim zemljama od ostataka drevnih manastira i utvrđenja napravljene su svojevrsne turističke atrakcije. I u Srbiji je to poslednjih godina postala sve češća praksa, mada su usamljenost i izolovanost Kastaljana na Kosmaju upravo ono što mu daje punu draž i čini ga pravim biserom, izgubljenim u vremenu, šumi i proteklim vekovima tišine, piše Kaldrma.
Pročitajte još: