Prema njegovim rečima, reakcija na ove događaje govori o pokušaju da se destabilizuje situacija u Belorusiji i zemlja dovede do stanja od avgusta 2020. godine.
„I zbog čega je (Evropska unija) kaznila radni kolektiv ‘Belavije’? Za to što su tokom kovida prevozili hiljade (ljudi)? Pokazali su svoje lice... Uzeo sam neke dokumente, pokazaću vam kako biste razumeli šta se događa, kako biste razumeli kakvi su to ljudi“, rekao je Lukašenko pre početka sastanka u Sočiju.
Sa svoje strane, predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da posle prinudnog sletanja aviona bolivijskog predsednika Eva Moralesa 2013. godine nije bilo reakcija Zapada.
„Svojevremeno je prinudno sleteo avion predsednika Bolivije. Predsednik je izveden iz aviona i ništa, tišina“, rekao je Putin govoreći o situaciji sa sletanjem aviona kompanije „Rajan er“ u Minsku.
Putin dešavanja oko Belorusije nakon prinudnog sletanja aviona nazvao još jednom rundom emocionalnih ispada.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacija o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne dojave o bombi.
Beloruski borci za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.
Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna. To je izazvalo kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
Pročitajte još: