Napominje se da je obustava letova u tri pravca od 29. maja 2021. do 30. juna ove godine povezana sa zabranama vlasti Evropske unije i Ukrajine na upotrebu vazdušnog prostora.
„Specijalisti avio-kompanije proračunavaju moguće varijante maršruta za obavljanje redovnih i čarter letova kojih se tiču izrečene zabrane, kako bi se utvrdila mogućnost njihove realizacije“, kaže se u poruci.
Kako navodi kompanija, redovni letovi za Istanbul i Larnaku zbog potrebe za zaobilaženjem vazdušnog prostora u više zemalja planirani su prema izmenjenom rasporedu.
„Avio-kompanija usmerava sve napore da reši ovu situaciju. Putnici otkazanih letova mogu da promene datum polaska ili izvrše refundaciju u roku od godinu dana od datuma kupovine karte ili leta u jednom pravcu tranzitne rute“, dodaje se u saopštenju.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora.
Praksa prinudnog sletanja aviona dešavala se i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Eva Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
Pročitajte još: