„Primećujemo sličnosti u ponašanju Rusije i Belorusije, one suzbijaju demokratske proteste, opoziciju, koriste sajber napade. Dve različite države, ali sličan model ponašanja. Moramo to shvatiti ozbiljno, jer kršenje osnovnih demokratskih prava znači kršenje vrednosti NATO-a, a to su: demokratija i sloboda. Ovo takođe stvara nestabilnost u nama susednom regionu. Zato će NATO nastaviti da se prilagođava i podržava svoje partnere u Gruziji i Ukrajini“, rekao je Stoltenberg pred početak neformalnog sastanka ministara odbrane Evropske unije u Portugaliji.
Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe istakao da se nastavlja „značajno vojno prisustvo Rusije u blizini granice sa Ukrajinom, uprkos određenom smanjenju“ i naglasio potrebu da saveznici „ostanu na oprezu i pažljivo prate situaciju“.
Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Donbasu, gde je Kijev 2014. godine pokrenuo vojnu operaciju protiv samoproglašene Donjecke i Luganske republike, kao i zbog Krima, koji je ponovo ušao u sastav Rusije posle referenduma na poluostrvu.
Rusiju optužuju za mešanje u poslove Ukrajine, izbore u zapadnim zemljama i sajber napade, za umešanost u incidente sa bivšim pukovnikom GRU-a Sergejem Skripaljem i blogerom Aleksejem Navaljnim. Poslednja runda napetosti bile su optužbe Praga protiv ruskih obaveštajnih službi za umešanost u eksploziju na skladištu municije u selu Vrbjetice 2014. godine, nakon čega je usledilo međusobno proterivanje diplomata.
Pročitajte još: