„U ovoj situaciji može samo da se izrazi žaljenje. Za svaku aviokompaniju nije ni najmanje profitabilno da leti oko teritorije velike zemlje koja se nalazi u centru Evrope“, prokomentarisao je on odluku brojnih avio-kompanije da zaobilaze vazdušni prostor Belorusije.
Kako je rekao, najpre je trebalo „objektivno se pozabaviti onim što se dogodilo“.
„Naše evropske kolege su krenule drugim putem. Na jučerašnjem samitu su bez ikakve istrage radije odabrali da brzo donesu odluku i izneli odlučne preporuke za svoje avio-kompanije“, rekao je Peskov.
Istovremeno, podsetio je da se te preporuke od danas primenjuju.
„Ovde treba shvatiti da će za te preporuke, kada se podvuče crta, cenu plaćati putnici aviona, koji će biti u vazduhu dodatnih pola sata ili sat vremena. Sve to košta“, dodao je portparol ruskog predsednika.
Prema njegovim rečima, zvanična Moskva ne smatra da su životi ruskih državljana, koji su se nalazili u avionu „Rajan era“, bili izloženi opasnosti.
S tim u vezi, Peskov je dodao da su postupci beloruskih kontrolora leta bili usmereni na to da svedu na minimum moguću pretnju u avionu.
„Ako dobro razumemo, postojalo je saopštenje da postoji određena pretnja u avionu i u skladu sa međunarodnim pravilima upućena su potrebna upozorenja“, objasnio je on.
Ranije je Evropski savet pozvao evropske aviokompanije da izbegavaju da lete iznad Belorusije i saopštio da očekuje od Međunarodne organizacije za civilnu avijaciju da hitno istraži gore navedeni incident. Lideri država EU su se založili za uvođenje novih sankcija Belorusiji.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora.
Praksa prinudnog sletanja aviona dešavala se i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
Pročitajte još: