Do 1.500 dece nestane u Srbiji svake godine

Međunarodni dan nestale dece obeležava se danas, 25. maja. Tokom prošle godine, u Srbiji je nestalo manje maloletnika nego inače, njih 1.147, od kojih je pronađeno 1.103. Samo 2019. godine prijavljeno je 1.400 nestanaka. Iako najnoviji podaci ohrabruju, broj nestanaka je i dalje visok.

Prema saznanjima Fondacije „Tijana Jurić“, deca najčešće beže od kuće, iz hraniteljskih porodica, i iz domova. Razlozi za to su različiti, od tragičnih, poput zlostavljanja, do banalnih, kao što je strah zbog loše ocene u školi.

„Uglavnom se 99 odsto dece pronađe. To je generalna statistika, ali uvek ima i onaj broj dece koja se još vode kao nestala. Fondacija ’Tijana Jurić‘ i ja se zalažemo da država oformi registar nestalih odraslih lica, a posebno nestale dece. Gotovo sve zemlje u Evropi i regionu imaju takve registre. Jedino Srbija iz nekog razloga nema“, predočava osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ Igor Jurić za Sputnjik.

Iz NVO „Astra“, koja je posvećena iskorenjivanju trgovine ljudima i koja već devet godina upravlja evropskim brojem za nestalu decu na tlu Srbije, saglasni su da treba osnovati državni registar nestale dece, koji bi davao uvid u razvoj i status istrage.

„U javnost stižu svakakvi podaci. Od toga da je bilo pet do 10 slučajeva, do toga da imamo 1.500 nestale dece na državnom nivou, što je ogromna i zastrašujuća cifra, ali najverovatnije nije u potpunosti tačna. S obzirom na to da se ’Astra‘ bavi problemom trgovine ljudima, mi znamo da među trgovanom decom postoje ona koja su sa ulice ili nestala, ali ni tu nema zvanične statistike niti odvajanja žrtava po tom osnovu“, napominje menadžerka za komunikacije NVO „Astra“ Hristina Piskulidis.

Kako iz „Astre“ kažu, deca nestaju i zbog izostanka pratnje i roditeljskih, ali i kriminalnih otmica. Dobra vest je da prošle godine nije bilo kriminalnih otmica ni nestanaka povezanih s krivičnim delima, kao i da se kriminalne otmice u Srbiji inače dešavaju veoma retko. Tokom 2019. godine dogodile su se tri.

Tokom protekle godine, „Astra“ je primila 382 poziva, na osnovu kojih je registrovano osam slučajeva nestale dece – šest devojčica i dva dečaka. Njih petoro je pronađeno, a za ostalima se i dalje traga.

Od osnivanja evropskog broja za nestalu decu u Srbiji 2012. godine do kraja 2020, „Astra“ je primila 3.350 poziva. Prijavljen je nestanak 120 dece, od koje je 71 devojčica, a 49 dečaka.

„Onog trenutka kada nam se roditelji, staraoci ili lica povezana sa slučajem jave, preporučujemo da se što pre obavesti lokalna policijska stanica, jer je neophodno da MUP sprovodi istragu. S druge strane, treba obavestiti slične službe koje u tom slučaju mogu da pomognu, kao što je Gorska služba spasavanja. Potom treba uraditi ono što bi ’Ameber alert‘ radio, ali ga mi još uvek nemamo, a to je da obavestimo prijatelje, rodbinu, komšije, sve osobe koje su na neki način bile u kontaktu s detetom ili ga mogu prepoznati ili znaju gde se ono kreće. Uspešnost pronalaženja deteta je obrnuto srazmerna proteku vremena. Zato treba brzo reagovati, a ne čekati“, ističe Hristina Piskulidis.

Jurić napominje da decu i roditelje treba edukovati o opasnostima koje vrebaju maloletnike onda kada odu iz kuće i apeluje na državu da ponovo razmotri uvođenje „Amber alerta“, sistema za brzo uzbunjivanje javnosti o nestanku deteta, koji povećava šanse njegovog blagovremenog pronalaženja:

„Država bio zaista trebalo da razmotri sistem ’Amber alert‘, koji je izuzetno efikasan u obaveštavanju javnosti u slučajevima nestanaka dece. Država još uvek nije dala odgovor, iako su 2019. godine oformljene radne grupe koje su se sastale nekoliko puta. Rezultate još ne znamo. Molim državu ra razmotri ovu našu inicijativu, jer je ovo stvar, govorim iz našeg, porodičnog iskustva, koja je mogla pomoći da jedno dete danas bude među nama“.

Statistika Sjedinjenih Američkih Država s početka 2021. godine pokazuje da je 1.064 dece spaseno zahvaljujući „Amber alertu“, koji u toj državi funkcioniše već 25 godina.

Iz „Astre“ dodaju da bi država trebalo da finansijski pomogne licenciranim SOS linijama i da treba unaprediti međusektorsku saradnju, uz korišćenje znanja i resursa NVO sektora.

Procenjuje se da u Evropi nestane 200.000 dece godišnje, od koje oko 80 odsto bude pronađeno. U 2020. godini, evropske linije za nestalu decu zabeležile su 42.662 poziva u vezi sa 8.857 slučajeva nestale dece, kojih je za 17 odsto više nego prošle godine.

Veliki deo poziva odnosio se na decu pobeglu od kuće, čak 53 odsto. Potom slede roditeljske otmice, a samo 3,6 odsto poziva se odnosilo na decu nestalu u migracijama.

Nedostaju zvanične statistike o nestaloj deci. Jedini evropski izveštaj sa zvaničnim podacima je zastareo, datira od pre skoro 10 godina. Zbog toga, od 2014. godine, organizacija „Mising čildren Jurop“ (Missing children Europe) prikuplja i analizira podatke SOS linija za nestalu decu.