Poslanica tog pokreta Božena Jelušić je rekla da je to obaveza tog pokreta.
"Naravno da ćemo glasati za. Još me svrbi ruka od Zakona o slobodi veroispovesti jer je izglasan preko noći. Drugi put je izglasan danju i to je bolje“, navela je Jelušić.
Predlog nove rezolucije o Srebrenici parlamentu je podnela grupa poslanika među kojima su pripadnici opozicione Bošnjačke stranke, DPS-a i SDP-a, koje su bile na vlasti u proteklih 30 godina.
Predlogom rezolucije se traži "najoštrija osuda genocida u Srebrenici", potvrda da se genocid dogodio na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata u kojem je, kako se navodi, preko 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti.
Predlogom rezolucije, koji je objavljen na zvaničnom skupštinskom portalu, traži se zabrana javnog negiranja "postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici".
Zatim da se 11. juli proglasi "Danom sećanja na žrtve Srebrenice", rešenost države Crne Gore, punopravne članice NATO alijanse, da "afirmiše vrednosti mira i stabilnosti".
Nadležne institucije se pozivaju na "sprovođenje istraga i procesuiranja optuženih za genocid u Srebrenici, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i izražava saosećanje za sve žrtve u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i za njihove porodice i poziva sve susedne države da nastave da obezbeđuju pravdu i dugoročnu podršku preživelima.
U obrazloženju za donošenje nove rezolucije se navodi da za to postoji ustavni osnov, a kao razlozi da njeno donošenje navode se pravosnažne presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde.
Crna Gora je, inače, još 2009. usvojila Deklaraciju o prihvatanju rezolucije EP o Srebrenici, kojom se osuđuje zločin u tom gradu, ali se u tom tekstu nigde ne spominje genocid niti kažnjavanje negiranja genocida.
Predlog nove rezolucije o Srebrenici je 43. od 44 tačaka dnevnog reda parlamenta koji je u zasedanju.