Sramota Srbije koja se ne može ispraviti: Nacionalno blago otuđeno u skandaloznim rasprodajama

Istoričara umetnosti, dugogodišnjeg kustosa Narodnog muzeja Nikolu Kusovca ne čudi skandal sa prodajom drugog dela legata „Jugoeksporta“ na aukciji Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Na sličan način „nestala“ su mnoga izuzetna umetnička dela koja su nacionalno blago Srbije. Iako im je mesto u muzejima, gde bi svi mogli da ih vide, sada verovatno krase nečiju kuću.

„Tako je rasturena i velika zbirka ’Beobanke‘. Sve je otišlo na doboš. Za mnoge od tih banaka sam radio procenu, stavljao sam cene, da makar ne ode budzašto. Ali gde su te pare išle ne znam, koga zastupaju ti prinudni upravnici, za koga se to radi, čiji je interes, to ne znam“, kaže Kusovac.

On objašnjava da su zbirke u velikim firmama, radnim organizacijama, nastajale tako što je postojao pritisak Ministarstva kulture da učestvuju u otkupu umetničkih dela, da bi pomogle život tekuće umetnosti.

Tako su nastale izvanredne zbirke, skulptura u Aranđelovcu, u parku Bukovičke banje, vrhunska zbirka „Magnohroma“, sjajnu je imala i „Prva petoletka“ u Trsteniku, takođe „Goša“ u Smederevskoj Palanci, „Prvi maj“ iz Pirota. Izuzetno vredne zbirke umetničkih dela krasile su i zidove banaka. Međutim, kad je došla kriza, prvo je počela rasprodaja.

„Kada su došli prinudni upravnici — puklo je sve, otišlo dođavola, a pogotovo su stradale naše banke. Najbogatiju zbirku imala je ’Invest banka‘. Za njom uzdišem, jer tamo je bilo monumentalnih slika. Sećam se triptiha Safeta Zeca, prikazao je panoramu Ade Ciganlije, ogromna, na 7,8 metara. Bile su tu i slike Dragoša Kalajića tako velikog formata, slike Miloša Gvozdenovića. To su sve gabariti samo za muzej. Slične njima po formatu sada imamo u Palati Srbija, ono što je pripadalo SIV-u i sve što se čuvalo po zgradama na Dedinju, recimo u Užičkoj 1, gde je stanovao Edvard Kardelj sa suprugom“, priča nam Kusovac.

Otkupu 148 dela Legata firme „Jugoeksport“ prethodila je velika borba da se spasu izuzetno vredna dela srpske umetnosti 20. veka, kaže za Sputnjik direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković. Prvo je zapanjila činjenica da je za aukciju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika saznala slučajno.

„Danima se vodila naša borba, alrmirali smo javnost, obratili se sudu. Oni su prenebregli da nama ponude slike po pravu preče kupovine, jer zakonski imamo način da stopiramo svaku prodaju. Ne mogu se tek tako prodati kulturna dobra, po principu, eto, neko ih je kupio. Ko god da ih je kupio, ona bi posle, po našim žalbama završila u Muzeju, ali je sramno da se mi licitiramo, da se nadmećemo privatnim kupacima, da nam na takav način dižu cenu, to je neverovatno, jer, nekada je to kupljeno državnim parama“, kaže Medakovićeva.

Nikola Kusovac kaže da je u Muzej grada stigao drugi, siromašniji deo bogate zbirke „Jugoeksporta“. Prvi je firma Muzeju poklonila 1973. godine.

U ostatku legata „Jugoeksporta“ koji je prošle nedelje prodat Muzeju grada za 33 miliona dinara nedostaje sedam vredih slika. U papirima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika jasno stoji da su prodate 2018. godine.

Jelena Medaković za Sputnjik kaže da će Muzej i Grad Beograd učiniti sve da saznaju kod koga se ova umetnička dela nalaze i da ih vrate. Ona dodaje da je delimična odgovornost za rasipanje nacionalnog blaga i na onima koji su prethodnih decenija upravljali našim muzejima.

„Prvi put država je ovako reagovala i pobedila na nekoj aukciji, sprečena je namerna prodaja dela u bescenje. Uprava Beograda je pre godinu i po dana odgovorila na moju molbu da se Muzeju da novac kako bi mogao da odreguje u ovakvim i sličnim situacijama. Dobili smo 100 hiljada evra, za prvu pomoć, ako se nešto desi, ja sam taj novac iskoristila da uplatim depozit, kako bi smo uopšte učestovovali na aukciji“, kaže Medakovićeva i dodaje da je ova mogućnost uvek postojala, ali niko nije došao na ideju da je iskoristi.

Ona dodaje da je nedopustivo da se slike Paje Jovanovića prodaju na portalu aukcijske kuće „Doroteum“, a pre dve godine na istom portalu prodata je i jedna vredna slika sa temom Beograda iz 17 veka., da je sreće i pameti, bila bi nam svima pred očima.

Dela kupljena od „Jugoeksporta“, koja su, kaže naša sagovornica, u katastrofalnom stanju, biće uskoro predstavljena u Konaku kneginje Ljubice, a sređena izložena u novoj zgradi Muzeja Grada u Resavskoj ulici. Izvođač radova na uređenju zgrade biće poznat u septembru, a očekuje se da će adaptacija trajati tri godine.

U Legatu „Jugoeksporta“ je više remek dela srpske umetnosti 20. veka, dela slavnih slikara Miće Popovića, Petra Lubarde i Milana Konjovića.

„Raduje me što je Muzej grada otkupio slike i što će konačno imati svoju zgradu, konačno će svi moći da vide to bogatstvo, ali i delo koje je na naslovnim stranama naših protesta protiv usekovanja glave Lovćena. To je ’Sumrak Lovćena‘ Petra Lubarde napravljen 1969. godine, kojim iskazuje svoje veliko nezadovoljstvo što se na lovćenskoj kapi postavlja mauzolej, jer to ne priliči našem pesniku. Lubarda je bio, uz Lazu Trifunovića, perijanica otpora tome“, kaže Kusovac.