Dobitnik Nobelove nagrade za književnost, pesnik i jedan od najznačajnijih rok muzičara u istoriji Bob Dilan proslaviće u ponedeljak, 24. maja, 80. rođendan.
Originalni put – i trnovit i briljantan
Dilanov put, kad se gleda sa strane, ponekad je bio trnovit, ponekad briljantan, a ta vrsta originalnosti koju je on od prvog dana uvek prikazivao ostala je vidljiva i danas i on je jedna ikona možda i celog 20. veka, smatra Bajac.
„Uvek sam mislio da ako postoji neko simboličko sveto trojstvo ljudi koji su začinili taj vek u oblastima kojima se Dilan bavio, onda su uz njega tu bili i Leonard Koen i Alen Ginzberg, ljudi koji su se takođe bavili i muzikom i književnošću“, kaže Bajac za „Orbitu kulture“.
Podseća da je do pre dve godine postojala skepsa u odnosu na njegove godine i kreativnost, a onda je njegov poslednji album „vratio svu onu veru koju su skeptici nekad u njega imali“ i tim albumom je, s pravom, izbrisao te sumnje.
Pesma o ubistvu Kenedija od 17 minuta kojom se posle decenija posta vratio na vrhove top lista je, prema našem sagovorniku, jedna oda Americi 20. veka i reč je poemi koja će nešto kasnije sigurno ostati zabeležena u istoriji američke poezije, kao što je i Ginzbergov „Urlik“.
Klica kreativnog ludila na ivici opasnog
Bajac dodaje da je Dilan pesnik od prvog dana i zato ne smatra da su kod njega važni neki prelomni trenuci u karijeri, poput pomenute poeme o Kenediju, dobijanja Nobelove nagrade za književnost ili susreta sa Bitlsima početkom šezdesetih, susreta koji je presudno uticao i na Dilana i na Bitlse.
„Dilanova osobenost je što je uvek imao klicu kreativnog ludila koje je na ivici opasnog“, ističe Bajac.
Kao jedan od važnijih trenutaka Dilanove karijere navodi i rad sa ad hok grupom „Treveling Vilburiz“ gde je zajedno sa, pre svih Džordžom Harisonom, napravio dve briljantne ploče, koje su, baš zato što su relativno ostale u senci, pokazale kako su kontinuitet i suština svakog stvaralaštva samoproverivi kroz vreme. Jer, sve što ne valja brzo se zaboravi zaboravi, dodaje Bajac.
Jugoslovenski Dilan – Arsen Dedić, Đorđe Balašević, ili Džoni Štulić?
Na pitanje ko bi se mogao nazvati jugoslovenskim Dilanom, Arsen Dedić, Đorđe Balašević ili Džoni Štulić, Bajac odgovara da kad bi se oni sastavili u jednu ličnost, možda bi to bio jugoslovenski Dilan, ali „ne zato što su oni manje važni već zato što niko nije sličan njemu“.
„Moj lični afinitet seže do Branimira Štulića Džonija zato što je u to vreme bio najjači u avangardnoj ne samo muzici, nego, pre svega u stihovima. Međutim, sad mi se čini da je slovenački autor Vlado Kreslin najbliži Dilanu. To je čovek koji je na najbolji način povezao avangardno i tradicionalno kao što je učinio Dilan, odličan je pesnik, izvanredan muzičar, čovek koji zrači na svaki način i nije mi jasno kako ovde nije objavio nijedan album ili knjigu pesama“, kaže Bajac.
Dilan u devetoj deceniji – „Hronike“ na staklenim nogama
A šta bismo mogli očekivati od Dilana u devetoj deceniji života, teško je pretpostaviti, ali Bajac pretpostavlja da bi mogao ponovo da snimi album svojih aranžmana tuđih pesama. Lično bi voleo da nastavi pisanje i objavi drugi deo svoje knjige „Hronike“.
„Znao sam i kad smo objavili prvi deo te izvanredne knjige da njegovo obećanje da će objaviti tri toma stoji na staklenim nogama. Napravio je hroniku koja skače po godinama i datumima i nema linearnu radnju što mu je omogućilo da se zaustavi u pisanju kad god je zaželeo, a može jednako tako i da je nastavi kad zaželi. Biće velika šteta ako to ne nastavi, jer je talentovan i u toj vrsti pisanja“, zaključio je Bajac.
Pročitajte još: