Duma: Amerika sankcijama neće uništiti „Severni tok 2“

Sankcije koje je američko Ministarstvo finansija uvelo ruskim brodovima i kompanijama koje rade na gasovodu „Severni tok 2“ pokazuju želju Vašingtona ako ne da obustavi, onda da maksimalno oteža završetak izgradnje gasovoda. Bez obzira na to gasovod će biti završen, uveren je član Odbora Dume za međunarodna pitanja Sergej Železnjak.
Sputnik
„I Stejt departmentu je očigledno da sankcijama neće uništiti ‘Severni tok 2’. Ali rusofobi i lobisti energetskih korporacija u SAD preduzimaju napore kako bi se početak eksploatacije gasovoda odužio i kako bi na evropsko tržište progurali skupi američki tečni gas“, ocenio je Železnjak.
Prema njegovim rečima, sankciona ljuljaška prema rusko-evropskom projektu je nastavak unutarpolitičke borbe timova bivšeg predsednika Donalda Trampa i aktuelnih vlasti.
Američki protivnici saradnje Rusije i Evrope spremni su i na komplikovanje odnosa sa Nemačkom i drugim evropskim zemljama zarad sopstvenih političkih ambicija i perspektiva za dobijanje dividendi od isporuka američkog tečnog gasa u Evropu, zaključio je Železnjak.
Nemački novinar: Bajdenova odluka o „Nord strimu“ – politički poraz Vašingtona
Podsetimo, Sjedinjene Države su juče uvele sankcije protiv ruskih kompanija i brodova koji rade na gasovodu „Severni tok 2“. Na crnom spisku je 13 brodova koji učestvuju u realizaciji projekta.
Vašington je prethodno odustao od sankcija protiv operatora gasovoda, kompanije „Nord strim AG“, njenog direktora i saradnika, ali istovremeno i dalje namerava da spreči puštanje u rad gasovoda.

Izgradnja gasovoda

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
SAD su u decembru 2019. godine uvele gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski „Olsiz“ bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi.
Radovi su nastavljeni i godinu dana kasnije – u decembru 2020. brod za polaganje cevi „Fortuna“ položio je 2,6 kilometara cevi u nemačkim vodama. 
Pročitajte još:
 
Komentar