Hrvatski predsednik Zoran Milanović je, naime, na samitu Brdo-Brioni izjavio da se Severna Makedonija “nalazi u nemogućoj poziciji” i da joj jedna članica Unije (Bugarska) ulazi u “intimni prostor” zahtevom da u udžbenicima istorije “svoju nacionalnu genezu definiše onako kako to traži susedna država”.
Ovaj zaštitnički stav Milanovića prema Severnomakedoncima po svoj prilici je ozbiljno naljutio Bugare. Toliko da su preko ambasadorke Hrvatske u Sofiji Jasne Ognjanovac zatražili pojašnjenje izjave hrvatskog predsednika.
Hrvatska svima u regionu “majka”, samo Srbiji “maćeha”
Sa druge strane, Beogradu iz Zagreba stižu poruke da od Hrvatske zavisi put Srbije ka EU, a čula se i Milanovićeva izjava da o “optužnici protiv Tačija misli sve najgore”.
Istoričar i spoljnopolitički analitičar Saša Adamović kaže za Sputnjik da je Hrvatska očito zabrinuta zbog toga što je poslednjih nekoliko godina Srbija uspela da, na neki način, povrati status vodeće države regiona.
„Tako da ona na to i na ovaj način reaguje, podržavajući u regionu sve one države koje još nisu članice EU ili NATO, a kako bi sprečavala uticaj Srbije u regionu. Mada, meni to više izgleda kao da Hrvatska zapravo ima „specijalni“ zadatak da se brine o regionu u ime EU ili eventualno u ime NATO, bez obzira na to što nam se neki put zbog neobičnih izjava predsednika Hrvatske čini da su te izjave nepromišljene. Takođe, i u Hrvatskoj su spremni da nam stave do znanja da njihova politika nije odvojiva od politike Evropske unije ili NATO pakta, kao što je rekao hrvatski ministar spoljnih poslova Grlić Radman u vezi angažovanja većeg broja hrvatskih vojnika u okviru misije Kfora na Kosovu i Metohiji“, smatra Adamović.
U Hrvatskoj se, kako dodaje, ne gleda na pozitivan način ni na to što Srbija na globalnom nivou ima važna strateška partnerstva sa Rusijom i Kinom, što našoj zemlji daje veliki geopolitički značaj u ovom delu sveta.
„Naravno, ta politika Hrvatske prema Srbiji nije nova. On je bila poznata još u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kada su Hrvatska i Srbija bile u istoj državi. Još tada je politika Hrvatske mogla da se opiše na način kako ju je svojevremeno definisao makedonski političar Lazar Koliševski govoreći o paroli - „slaba Srbija, jaka Jugoslavija“. Jednostavno, novonastale države u regionu koje su nekad bile deo iste države i dan danas zapravo pokušavaju da ograniče ili što je moguće više suzbiju uticaj Srbije, i zato često u svojoj retorici, kritikujući politiku Srbije, ponavljaju onu mantru o malignom uticaju Rusije ili opasnosti od Kine koja, navodno, može da dovede države koje su njom sarađuju u dužničko ropstvo. Jasno je da Hrvatska ima i te kako značajnu ulogu u takvom odnosu prema Srbiji“, primećuje Adamović.
Nema boljih odnosa preko noći
On podseća da je u prethodnom periodu, naročito kada se pojavila mogućnost o nekakvoj promeni granica na Zapadnom Balkanu, bilo upozorenja iz Zagreba tim povodom, jer je po njima ta promena granica podrazumeva pripajanje Republike Srpske Republici Srbiji.
„Pojavila su se mišljenja koja su govorila o tome da jednostavno ne može da se dozvoli Srbiji da bude na 80 kilometara od Zagreba. Sa druge strane, bez obzira na želju da se srpsko-hrvatski odnosi podignu na neki viši nivo, treba uvek imati u vidu da se to ne može desiti preko noći, posle nekakve posete nekog zvaničnika iz Beograda Zagrebu, ili obrnuto, zato što se nacionalni i državni interesi Hrvatske i Srbije toliko razlikuju da je jako teško postići saglasnost oko nekih, a zapravo najvažnijih pitanja. Jedno od tih pitanja koja će sigurno Hrvatska otvarati na našem putu ka EU je pitanje razgraničenja, i tu je i te kako moguće da se pojavi čak i mogućnost neke vrste ucene Srbije, jer bi Hrvatska tako neko pitanje mogla maksimalno da eksploatiše“, uveren je Adamović.
Međutim, veruje naš sagovornik, treba imati u vidu i ono što je, između ostalog, i predsednik Milanović nagovestio, a to je da Hrvatska i Srbija nisu ravnopravne.
„One ne mogu da razgovaraju sa pozicija jednakopravnosti zato što je Hrvatska članica i Evropske unije i NATO, a Srbija nije ni jedno od ta dva“, ukazuje Adamović.
Hrvatska nema snage da bude arbitar
U osvrtu na to da li Hrvatska uopšte ima kapaciteta da bude zemlja koja bi mogla rešavati probleme u regionu, imajući u vidu reakciju Bugarske na ono što je predsednik Milanović rekao, sagovornik Sputnjika kaže da Hrvatska nema ni dovoljno snage niti uticaja, bez obzira na članstvo u pomenutim organizacijama, da na jedan dobar način arbitrira kada su u pitanju problemi u ovom delu Evrope.
„Sa druge strane, mogli bismo reći da to nemaju ni mnogo veće države EU poput Nemačke ili Francuske. Izgleda da čitava Unija više nema ni ozbiljnu snagu ni ozbiljan pristup rešavanju problema u regionu. Kao i obično kada su naše lokalni problemi u pitanju mnogo više snage imaju SAD, ali naravno i Rusija i Kina, dva najvažnija srpska strateška partnerstva“, ocenjuje Saša Adamović.