Stručnjak za energetiku, urednica portala „Energija Balkana“, Jelica Putniković tako gleda na gasnu interkonekciju Srbije i Bugarske, koja će sa naše strane ići od Niša do Dimitrovgrada na granici sa Bugarskom, što će koštati 85,5 miliona evra. Dalju izgradnju do Sofije preuzeće komšije.
Da eliminiše ruski gas, Evropa plaća
Vlada Srbije je sa Evropskom investicionom bankom upravo potpisla sporazum o kreditnom aranžmanu u visini od 25 miliona evra za izgradnju našeg dela tog gasnog interkonektora. Bespovratna sredstva EU čine 49,5 miliona evra, dok će ostak novca obezbediti Srbija iz budžeta.
„Jedan deo novca smo dobili od EU kao grant, finansijsku pomoć, jer je taj projekat označen kao nekomercijalni, što znači da će se on teško isplatiti tokom eksploatacije, ne samo zbog malog kapaciteta gasovoda, već zato što je Srbija obezbedila siguran pravac snabdevanja gasom, izgradnjom Turskog toka preko Bugarske do Srbije“, objašnjava Punikovićeva.
Na pitanje šta će onda za nas značiti ta gasna interkonekcija kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara, kakve potrebe može da zadovolji kada već dobijamo gas iz Bugarske krakom Turskog toka, kapaciteta 15,7 milijardi kubnih metara gasa, naša sagovornica kaže da na toj gasnoj konekciji insistira EU. Ona želi da napravi alternativu snabdevanja zemalja na Balkanu gasom koji nije ruski, a taj gasovod do Sofije će omogućiti u Srbiju i dotok američkog gasa iz grčke luke Aleksandropulos kada taj terminal LNG-a bude završen.
Potrošnja gasa veća od kapaciteta gasovoda
Putnikovićeva ne poriče da jeste reč o jednom vidu energetske bezbednosti, ali i ukazuzje na činjenice:
„Niška konekcija neće moći da nadomesti potrošnju gasa u Srbiji ukoliko bi došlo do situacije da Balkanskim tokom ne možemo da dobijemo gas. U tom slučaju ta interkonekcija sa Bugarskom neće moći da podmiri potrošnju gasa u Srbiji, jer Srbija već sada troši više od dve milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je više od kapaciteta te nterkonekcije. Za neke ekstremne situacije Srbija ima skladište gasa u Banatskom dvoru, ali i funkcionalnu gasnu konekciju sa Mađarskom preko Horgoša, odakle smo dobijali gas dok nije proradio Balkanski tok“.
Sagovornica Sputnjika pri tom napominje da još nije izvesno kada bi ta gasna interkonekcija mogla da profunkciniše, jer bugarska strana još nije počela radove na svojoj deonici iako su pre nas dobili bespovratnu pomoć EU, takođe od 50 miliona evra.
Zastave Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije u Briselu
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Američki gas i dalje na čekanju
Ona napominje da se puno priča o američkom tečnom gasu koji će tankerima stizati u grčku luku Aleksandropulos na severnoj obali Egejskog mora, u blizini granice Grčke i Turske. Terminal u toj luci, odnosno plutajuće skladište LNG, kao ni postrojenje za regasifikaciju utečnjenog gasa, još nisu izgrađeni. Uz to, Grci, kako kaže, još rade na tome da obezbede partnere koji će graditi gasovod prema Bugarskoj, a ni Bugari nisu završili svoj deo gasne interkonekcije sa Grčkom.
Naša sagovornica, međutim, ne sumnja da će od toga koji će gas u Srbiju stizati tom interkonekcijom sa Bugarskom zavisiti pre svega od cene, odnosno od komercijalnih aranžmana koje će Srbija napraviti. Ona podseća da je gas iz LNG terminala skup, a da azerbejdžanski gas koji iz Kaspijskog mora preko gasovoda TAP i TANAP stiže u jugositočnu Evropu, već ima svoje kupce i tu više nema dodatnih kapaciteta.
Uz to, Putnikovićeva napominje da se ruski gas iz Turskog toka preko Bugarske već isporučuje Severnoj Makedoniji i Grčkoj i da on uveliko kruži bugarskim gasovodnim sistemom, tako da će sutra moći da uđe i u gasovod u Dimitrovgradu.
Kao rezervna guma
Tako se priča o diversifikaciji pravaca i izvora snabdevanja gasom, na kojoj insistiraju Amerika i EU, i u slučaju gasne interkonekcije sa Bugarskom opet vrlo lako može završiti kao i do sada – kupovinom ruskog gasa.
„Ovo jeste politička priča, jer EU insistira na tome da bi se sprečio uticaj Rusije na Balkanu kroz energetiku, ali neće nam škoditi. To vam je kao kada imate rezervnu gumu. Možda je nikada nećete iskoristiti, ali je svakako dobro da je imate“, zaključuje Putnikovićeva za Sputnjik.