Naime, nakon pisama pripadnika aktivnog i rezervnog sastava vojske i stotinak nekadašnjih policijskih zvaničnika i oficira poslalo je pismo predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, Vladi i poslanicima u kome se navode učestali napadi na čuvare reda, nepoštovanje republikanskih vrednosti u „izgubljenim delovima“ zemlje i upozorava na to da bi radikalne ideologije i religijski ekstremizam mogle da izazovu građanski rat.
Prema oceni Zečevića, iza ovih pisama stoji velika emocija prema stanju u zemlji i zabrinutost pripadnika vojske i policije da li Francuska, ovakva kakva je, može da opstane ili preti opasnost da se situacija pretvori u neku vrstu sukoba i verskog rata između muslimana i hrišćana.
Francuska klizi u opasan verski rat
„Delovi Francuske su praktično pod nekom vrstom okupacije i vlast tamo nema potpunu kontrolu. To su delovi gradova sa pretežno muslimanskom populacijom koji su pod kontrolom kriminalnih grupa koje se bave trgovinom drogom, ali su u duhovnom smislu pod kontrolom islamskih vođa. Situacija je tamo vrlo problematična u smislu da ti delovi više i ne liče na Francusku, a ljudi koji nisu iz tog miljea ili tog verskog opredeljenja tamo ne mogu normalno da žive, a ni policija tamo ne može ulazi, pa čak ni hitna pomoć ili vatrogasci. Zato policajci traže da se predsednik i vlada angažuju da se ponovo uspostavi kontrola nad tim predgrađima“, kaže Zečević.
Podele u francuskom društvu se, dodaje, duboko osećaju i ako se stvari nastave u ovom pravcu ne sme se isključiti mogućnost da bi moglo doći do određenih nemira i sukoba.
„Političari su napravili niz grešaka od kraja 70-ih godina na ovamo, pa se policija i vojska pribojavaju da je ovo poslednji trenutak da se nešto učini i da se preduzmu radikalnije mere da se suzbiju kriminal i islamizam, jer bi kasnije to moglo da eskalira u nešto mnogo strašnije“, primećuje Zečević.
Urušavanje institucija autoriteta
I Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije za Sputnjik kaže da svakome ko poznaje situaciju u Francuskoj upozorenja pripadnika vojske i policije nisu iznenađenje.
„Ovo je jedno dobronamerno upozorenje onih koji vide određene negativne procese u francuskom društvu. To se prevashodno odnosi na činjenicu da na određenim delovima francuske teritorije,
pogotovo u pojedinim predgrađima velikih gradova poput Pariza, Marseja i Liona vlada problematična bezbednosna situacija usled promene demografske slike i nedostatka državnih snaga reda u tim zonama. To je proces koji se tokom vremena pogoršao, a njegove žrtve su, na prvom mestu, policijske snage koje u tim zonama nailaze na neprijateljski otpor pojedinaca ili kriminalnih grupa koje se najčešće bave sitnim kriminalom, ali ako se udruže mogu da predstavljaju ozbiljan destruktivni potencijal“, objašnjava Gujaničić.
Policija, kako dodaje, za obračun sa ovim kriminalnim grupama često nema adekvatnu podršku najviših državnih organa, ili je ona samo deklarativna.
„Do ovoga je došlo jer se već decenijama u Francuskoj urušavaju institucije autoriteta u onom najširem smislu, počev od oca porodice, preko učitelja u školi, do policajca i političara od kojih bi prirodno trebalo da potiče autoritet u jednom društvu. Faktora uticaja na sadašnje stanje je mnogo, a problem je delimično bio i u obrazovnom sistemu, u duhu vremena, u posledicama one šezdesetosmaške pobune koja je promovisala slobodu na sve strane bez odgovornosti, ali i u demografskim promenama u francuskom društvu i nedovoljnoj zainteresovanosti političara. U pitanju je dakle jedan širi društveni proces i ako se njegova tendencija ne zaustavi on tokom vremena može da eskalira“, ocenjuje Gujaničić.
Vojska i policija poslednja brana
Naš sagovornik dodaje da je sada teško te klasične vrednosti ponovo rehabilitovati, pa se delovi vojske i policije, koji su vrlo svesni teške situacije na terenu, postavljaju kao poslednja, prirodna brana u odbrani države i poretka.
Povodom zahteva policije da im se odobre potrebna finansijska sredstva, Gujaničić kaže da je izdvajanje većih budžetskih sredstava problem koji bi vlada najlakše rešila, ali da to nije dovoljno i da je zapravo potrebno da se promeni neka vrsta neformalnog društvenog obrasca.
„Deo problema leži i u francuskom pravosudnom sistemu jer se više puta dešavalo da policija odradi svoj deo posla i da kriminalci završe na sudu, ali da ih onda sudovi veoma blago kazne ili ih brzo puste na slobodu. Potrebna je promena društvene klime i da, kako to Francuzi kažu „strah promeni tabor“, odnosno da oni koji su delikventi i kriminalci osećaju strah od države i poretka, a ne obrnuto.
Međutim, do narednih predsedničkih izbora je ostalo manje od godinu dana pa ne verujem da bi Makron i vlada nešto radikalno mogli da urade u tom periodu osim donošenja nekih zakona i malo jačeg medijskog nastupa u smislu najave nekih radikalnijih mera“, kategoričan je Gujaničić.
Slobodan Zečević kaže da iako su predsednik Makron i političari svesni situacije na terenu, problem je ideološke prirode.
„Da bi preduzeli određene radikalnije mere protiv islamizma oni bi morali da izađu iz određenog, već postavljenog okvira i sistema pravne prakse i sistema poštovanja ljudskih prava. Veliko je pitanje da li je Makron na tako nešto spreman, ili ide onom pomirljivom logikom i kaže: „Dobro, činjenica da u ovom trenutku imamo toliko i toliko muslimana na nacionalnoj teritoriji, moraćemo da naučimo da živimo sa njima“. Međutim, za mnoge delove francuske populacije takav život nije život i te dve civilizacije i kulture jednostavno ne mogu zajedno da žive. To je slična situacija kakvu smo imali na Kosovu, gde Srbi i Albanci nikako nisu mogli da žive zajedno“, ukazuje Zečević.
Pismo nekadašnjih policijskih zvaničnika i oficira francuskim vlastima objavljeno je kao peticija koja je do nedelje imala blizu 40.000 potpisa.
Pogledajte i zašto su visoki vojni zvaničnici u penziji iz Sjedinjenih Američkih Država i Francuske javno istupili protiv civilnih vlasti u tim zemljama, o čemu govore gosti emisije „Novi Sputnjik poredak“.