Živojin Rakočević, novinar i publicista sa Kosova i Metohije, komentarišući ovu vest kaže da je dolaskom na vlast Aljbina Kurtija i Vjose Osmani postalo jasno da je ekstremizam na Kosovu dobio svoj završni oblik i da se nalazimo u jako opasnoj i eksplozivnoj atmosferi.
Ekstremizam na Kosovu – završna faza
„Nova grupacija političara u Prištini koja je svoju ideologiju i delovanje zasnovala na ekstremnom nacionalizmu i socijalnom populizmu odlučila je da prisvoji, uništi ili falsifikuje sve što ne pripada Albancima i velikoalbanskom projektu,“ uveren je Rakočević.
Sagovornik Sputnjika ujedno podseća da se napadi i desetine kamenica koje u proteklih desetak dana padaju na Srpsku pravoslavnu crkvu odvijaju na najširem mogućem planu, od najmanjih spomenika do Visokih Dečana.
„Šta god da vidite ili uradite u Dečanima vi shvatate da je mržnja dobila opasan i završni oblik jer, kosovska ministarka spoljnih poslova i lokalni ekstremisti 20 godina ne mogu i neće da vide tenkove, žicu, vojnike i napade na najlepšu balkansku crkvu,“ dodaje on.
Drugim rečima, sve ovo znači da je jedna autentična oaza tolerancije i prihvatanja drugih, a okružena bodljikavom žicom, dramatično ugrožena.
„Komanda vojnih snaga, međunarodne misije, diplomate i ambasadori trebalo bi hitno da obrate pažnju na razvoj situacije koja može dovesti do pogroma, kao i da vrate KFOR na sve ključne kulturne, duhovne i životne tačke srpskog naroda na Kosovu i Metohiji,“ zaključuje Rakočević.
Kfor i ostali da obrate pažnju
Kosovki ministri su u pismu izvršnom predsedniku „Evropa nostra“ naveli da je odluka neosnovana jer ne odgovara činjenicama na terenu. Štaviše, kako su napisali, na odluku očigledno utiče politika, i to je praksa bez presedana u istoriji visoke reputacije organizacije „Evropa nostra“.
Oni su pozvali izvršnog predsednika „Evropa nostra da poseti Kosovo i Metohiju da „izbliza vidi“ u kakvom se stanju nalazi manastir Visoki Dečani. Oni takođe tvrde da je "Evropa nostra", donoseći odluku da uvrsti Visoke Dečane među najugroženije spomenike u Evropi, „zanemarila suštinsku dimenziju, kao i konsultacije sa zainteresovanim stranama“.
Priština pri tom tvrdi, da je posvećena zaštiti svih dobara kulturnog nasleđa, posebno pravoslavnih crkava, manastira, pravoslavnog sveštenstva, vernika i manjinskih zajednica.
Pročitajte još: