Đorđe, slika našeg naroda
„Ponosim se što je Đorđe Marjanović bio slika našeg naroda u istočnom delu sveta i što je gajio tako snažnu vezu između jugoslovenske i ruske kulture. Njegov uspeh u Sovjetskom savezu mnogo je više od igre, više od koncerata, pesme i pevanja“, kaže za Sputnjik legendarna pevačica Radmila Karaklajić.
Kada je na prvu turneju po Sovjetskom Savezu otišao 1963. godine, zavesa je pala. Sovjete je uhvatila „histerija“ za Đorđem Marjanovićem čije su note za njih bile „pomalo italijanske“, ali nastup iskren, naivan i živ.
Kao i sve što je ulazilo u sovjetsku imperiju, i Marjanović je morao da vodi računa o ukusu sovjetske publike, pa je prilagođavao hitove „Bitlsa“, Dilana, „Mamas end papas“. Nedugo posle, cenzura je nestala, a Đorđe je za Sovjete postao „prozor otvoren ka Zapadu“.
Đorđe Marjanović
© Foto : Privatna arhiva
„Đorđe je imao duha, voleo je ljude, voleo pesmu i predavao se do kraja. Ljudi su to osećali gde god da je nastupao, a to su naročito voleli u Sovjetskom savezu. Mnogo sam naučila od njega. Shvatila sam kako da se oslobodim na sceni, da budem ja, da uživam. A on je na sceni uživao“, seća se legendarna umetnica.
„Mnogi pevači toga vremena išli su u Rusiju, ali dubok trag osim Đorđa i mene niko nije ostavio“, svedoči Radmila koja je, kao i Đorđe, punila stadione, pozorišta i hale od Kijeva do Gruzije.
Đorđe je u Sovjetskom savezu postao „naš Đorđe“, pratio je trendove, prepevavao, prevodio na ruski rokenrol, tvist, rokabili, sve one pesme čiju je emociju i sam osećao dok ih je slušao.
„Iako smo imali odvojene turneje, uvek smo bili u kontaktu jer smo oboje osećali da nas duh Rusije vezuje. I dan danas kada odem u Rusiju, uvek me pitaju za Đorđa. To što je on njima pružio i ostavio, lepo je i veliko“, objašnjava Radmila Karaklajić.
Nemoj sada da me ostavljaš kad si tu na srcu mome
Kada su svojevremeno na Opatijskom festivalu otpevali duet „Nemoj sada da me ostavljaš kad si tu na srcu mome“, Radmila kaže da su svi mislili da su ona i Đorđe brat i sestra.
„Bila sam zbog toga ponosna, on je već bio zvezda, a moja karijera tek je počinjala. Bili su to divni trenuci“, seća se Radmila.
Sve to što je Đorđe značio Sovjetima, „đokistima“, Jugoslovenima, nama, iskrenost i vedrina nije nešto što je moglo da se nauči. Sa time se Marjanović rodio.
„Duh, iskrenost, čak infantilnost u radovanju, u ponašanju na sceni, u susretu sa društvom, publikom, u deljenju emocije sa njima – to se danas retko sreće“, smatra Karaklajićeva.
Posle svake turneje po Sovjetskom savezu, seća se pevačica, posle nastupa na stadijuma, u Kijevu, u Sankt Peterburgu, u teatru Estrade, Marjanović se nije vraćao kući umoran. On sam o svojoj publici na Istoku je zabeležio:
„Gostoprimljiva, osećajna, prefinjenog ukusa, iskrena, sa izvanrednim osećajem za sve umetničko, ta publika me godinama uverava da je jedini put svakog umetnika - iskrenost. Zato se sa svake sovjetske turneje vraćam fizički umoran, ali duhovno osvežen, osnažen..."
Radmila Karaklajić svedoči da je Đorđe uživao dok je sa scene gledao ljude kako se prepuštaju pesmi.
„Voleli su ga kao čoveka, kao svoga, kao nekoga s kim su mogli da se opuste i da uživaju“.
Prema njenom mišljenju, Đorđe Marjanović je dokaz da ne moraš biti glumac, zabavljač, najbolji vokal, ako imaš duha, ako osećaš ono što prenosiš.
„Zato je on prvi i jedini, zato je ostavio trag. Kada smo razgovarali pre tri nedelje mislila sam da je nemoguće da ode. I danas, kada ga nema, ipak osećam kao da je tu. Jer on je tu i pevamo pesmu 'Ako ljubavi nema'.“
Pročitajte još: