Legenda srpskog vaterpola sa našim Miljanom Milićevićem govorio je o brojnim temama, a najaktuelnija bile su pripreme reprezentacije za Olimpijske igre koje bi trebalo da se održe od 23. jula do 8. avgusta.
Čak 60 posto japanaca izjavilo je da ne želi da se održe OI, ali prema informacijama koje ima Dejan Savić Igre bi svakako trbalo da se održe ove godine.
„Sigurno je da će da bude teško, ali ono što ja stalno pričam, stvar je prilagođavanja. Mislim da su igrači već prilagođeni na balon sistem, na celokupne mere ove pandemije, ali što se tiče psihološkog momenta, da li će biti ili neće biti igara. Malo je drugačija totalna atmosfera, ali ja koji sam kao mladi igrač prisustvovao pripremama reprezentacije tadašnje Jugoslavije za Barselonu, video sam od tih starijh igrača šta znači ozbiljan psihološki pad u momentu kada se kaže da se ne učestvuje na Olimpijskim igrama“, rekao je Savić.
Selektor „orlova“ ukazuje da je shodno ograničenjima putovanja formiran A, B i C plan priprema pred ovogodišnje Igre u Tokiju.
„Pripreme treba da počnu 24. maja u Beogradu. Negde petog ili šestog juna se selimo u Kragujevac gde bi se priključila određena skupina igrača i tek 14. do 20. juna u Beogradu bi trenirali sa reprezentacijom Amerike gde bi bio kompletan sastav kandidata sa OI. Kasnije smo planirali pripreme u Sloveniji, to jest u Kranju, i tu moramo da vodimo računa zbog epidemioloških mera, i opcija B je Subotica. Kasnije treba da bude Međunarodni turnir od 6-10. jula u Beogradu gde bi trebalo da učestvuju Španija, Francuska i juniorska reprezentacija Srbije i A selekcija, čekamo potvrdu Australije, i već 15. jula bi krenuli u taj japanski grad na aklimatizaciju“.
Gost Miljanovog kornera ukazao je da se srpski vaterpolisti dobro poznaju sa tradicionalnim ljutim rivalima iz Španije, te da će obema selekcijama zajedničke pripreme, odnosno turnir izuzetno goditi.
S obzirom na to da profesionalni vaterpolisti odmaraju od bazena samo nedelju do dve dana u toku godine, Savić je istakao da je mnogo bolje što se igre nisu održale prošle godine.
„Mi smo prošle godine svi prošli kroz karantin, što je nečuveno, prvi put smo se susreli sa takvim jednim problemom, jer vaterpolista godišnje ne trenira između sedam dana i dve nedelje. Jedna povreda iziskuje mesec dana, a ozbiljna operacija nekih dva meseca. To su ekstremni slučajevi. Jednostavno, morali smo da pristupimo totalno drugačijoj metodologiji rada, što smo i uspeli, ali imali smo sreće da je prošao taj period u kom su igrači vratili formu“.