Novim zakonom predviđaju se uslovi i okviri upotrebe fizičke sile, specijalnih sredstava, naoružanja, ratne i specijalne tehnike. Propisano je da organi reda ne snose odgovornost za štetu, načinjenu primenom oružja, ako je izvršena u skladu sa zakonom. Pored toga, organi unutrašnjih poslova imaju pravo da primene silu i specijalnu tehniku kako bi sprečili masovne nerede.
Dok su ranije naoružanje i specijalna sredstva mogli da se primenjuju u slučaju „kada nije moguće da se na drugi način izvrše zadaci“, u novoj redakciji zakona ukazano je da snage bezbednosti imaju prava da ih primenjuju „uzimajući u obzir nastalu situaciju, prirodu prekršaja i ličnosti koja krši zakon, rukovodeći se zahtevima ovog zakona“.
Propisano je da primeni specijalnih sredstava, specijalne tehnike i naoružanja prethodi „jasno izraženo i očigledno za lica upozorenje o nameri njihove primene uz davanje dovoljno vremena da se izvrši legitimni zahtev“. Izuzetak je slučaj kada bi odugovlačenje dovelo u opasnost život pripadnika organa reda ili drugih građana.
Pored toga, saradnici organa unutrašnjih poslova imaju pravo da građanima zabrane snimanje videa i fotografija zbog sprovođenja procesa, osiguranja mira, lične i opšte bezbednosti.
Osim toga, navedeni su i konkretni razlozi za pretres stvari i automobila građana.
Osnovne odredbe zakona stupaju na snagu mesec dana nakon njihove zvanične objave.
Podsetimo, masovni protesti opozicije u Belorusiji počeli su 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Nakon toga u zemlji su počeli masovni protesti opozicije u čijem su suzbijanju snage bezbednosti koristile i specijalna sredstvaa i tehniku.
Pročitajte još: