"Prekretnica će verovatno biti 2027. godina", stoji u BNEF-u. Automobilsku industriju prati trend prelaska na električne i hibridne modele, kako bi prosečne emisije stavili pod norme postavljene od strane Evropske unije – 95 grama ugljen-dioksida po kilometru.
Iako to nužno ne znači da će sva električna vozila biti relativno pristupačna – sve će zavisiti od vrste i modela. Prva električna vozila čiji će se troškovi proizvodnje izjednačiti ili smanjiti u odnosu na automobile s motorima s unutrašnjim sagorevanjem su laka privredna vozila poput kombija, a izjednačenje se očekuje 2025. godine.
"Sledeći na redu je segment limuzina i SUV-ova, najavljen 2026. godine, a mali gradski automobili moraće pričekati do 2027. godine", navodi se u studiji koju je naručila Evropska kampanja "Transport i okolina".
"Električna vozila biće stvarnost za sve nove kupce u roku od šest godina. Ona će svima biti jeftinija od vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, od čoveka s kombijem u Berlinu pa do porodice koja živi u rumunskom selu", izjavila je Julija Poliskanova, direktorka za vozila i e-mobilnost "Transporta i okoline".
Električni automobili će pojeftiniti čak i bez obzira na subvencije, kao rezultat pada cena baterija i upotrebe proizvodnih linija. Očekivanja su da će jedna električna limuzina koja danas košta oko 40.000 evra, 2026. godine biti dostupna za čak upola manje - kao ona sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.
Osim cena, izveštaj se bavi i prodajnim udelima. Očekivanja su da će do 2030. električni automobili predstavljati 50 odsto ukupne prodaje novih automobila, a samo pet godina posle čak 85 odsto.
Međutim, tih 85 procenata mogli bi prerasti u 100 odsto, "zavisno od toga hoće li zakonodavci još više povećati norme koje se tiču emisija ugljen-dioksida i pojačaju druge politike za podsticanje kupnje električnih vozila", navodi se iz "Transporta i okoline", preneo je Blic.