Ovako, u danima kada se u RS slavi Dan Vojske RS, politikolog Vojislav Savić komentariše pitanje utapanja Vojske RS u Oružane snage BiH iz 2006.
„U tom periodu visoki predstavnik lustrirao je i smenio nekoliko desetina funkcionera. Kada imate tako veliki potres, imate mogućnost da donosite odluke i namećete stvari koje nisu izvorna volja naroda“, kaže Savić.
Obnova Vojske Republike Srpske nemoguća zbog Bošnjaka
Pitanje revitalizacije VRS pokrenuo je nedavno i predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik, koji je 12. maja, na Dan VRS istakao da je utapanje VRS u OS BiH najveća ozbiljna istorijska greška srpskih predstavnika koja može biti ispravljena tako što će srpski pripadnici u Oružanim snagama BiH baštiniti tradiciju VRS i srpskog naroda.
„Vojska Republike Srpske danas živi u narodu kao mit i stvarnost. Mit jer je zbog njenog postojanja odbranjena sloboda Republike Srpske, a stvarnost zato što je moguće ponovo brzo da se mobiliše u punom sastavu ako zatreba“, dodao je on.
Pitanje obnove VRS danas je, prema Savićevim rečima, gotovo nemoguće, jer bošnjačka politička elita odbija razgovore sa predstavnicima Srba na bilo koju temu, nadajući se da sve mogu da dobiju pritiskom međunarodne zajednice i posredstvom odluka visokog predstavnika kao što je bio slučaj u prošlosti.
Iz istog razloga, dodaje Savić, nezahvalno je govoriti i o budućnosti OS BiH.
„Mislim da je neophodna njihova reorganizacija, da ovakve kakve danas postoje nisu neophodne, niti imaju svrhu. Ali, jedini način da se reorganizuju jeste da to urede entiteti i da se utope u organizacione strukture na entitetskom nivou, a sami znamo koliko bi to bilo mrtvo slovo na papiru“, kaže on.
Stvari su se promenile i VRS bi trebalo obnoviti
Dodikova izjava potpuno je razumljiva, napominje istoričar Čedomir Antić i dodaje da u potpunosti podržava otvaranje dijaloga o obnovi VRS. Kada je 2006. VRS ukinuta, čitava srpska politička elita bila je pod velikim pritiscima, podseća on – VRS je utopljena u OS BiH nakon nekoliko izmišljenih incidenata, kakvo je bilo navodno špijuniranje američkih snaga u Bijeljini.
„To je bilo vrlo složeno vreme, VRS je po brojnom stanju bila na minimumu, bila je u vrlo teškom finansijskom položaju. Da su ostale dve vojske, vojska Federacije BiH verovatno bi probila odnose snaga uspostavljene posle Dejtona i ko zna kako bi sve danas funkcionisalo“, navodi Antić.
Sa druge strane, poznato je da Ustav BiH nije promenjen kako bi bila ukinuta VRS, tako da OS BiH nisu usklađene sa ustavom. Pri tome, OS BiH jedinstvene su u svetu, i po organizaciji, i po tome što u svom sastavu imaju više oficira i podoficira nego vojnika, nacionalno podeljene i ograničene po brojnosti. iz tih činjenica Antić zaključuje da OS BiH ne može da bude snaga koja će unitarizovati BiH.
„Činjenica je da su se stvari promenile i činjenica je da, ako se već otvara pitanje ustava, treba razmišljati o obnovi VRS. RS u okvirima svojih ovlašćenja može i ako je moguće, u okvirima onih prava koja svaki ustav pruža jednoj, kako federalnoj jedinici ili entitetu, tako i državi, da u izvesnoj meri obnovi oružane snage i preko obuke civila i preko organizacije, čak i preko nevladinog sektora“, napominje Antić.
Takvu praksu imaju mnoge evropske države, pa zašto ne bi i RS, pita se Antić.
Vojska Republike Srpske utopila se u Oružane snage BiH 2006, a tadašnji predsednik Republike Srpske Dragan Čavić, odluku o ukidanju Ministarstva odbrane nazvao je bolnom, ali doprinosom budućnosti.
Nakon uključivanja VRS u OS BiH, sva vojna skladišta stavljena su pod zajedničku kontrolu OS BiH i Mirovnih snaga. Ubrzo se pokazalo da je to otvorilo vrata brojnim zloupotrebama trgovaca oružjem.
Deo vojne opreme je uništen kao „višak naoružanja”, dok je jedan deo, preko brojnih privatnih kompanija, prodat drugim zemljama, naročito Gruziji. Deo oružja iz zaliha VRS našao se i u rukama sirijske opozicije.
Prema Zakonu o odbrani Bosne i Hercegovine, tradiciju Vojske Republike Srpske u zajedničkim oružanim snagama zemlje nastavlja Treći pješadijski (Republika Srpska) puk, smešten u Banja Luci. Međutim, prema odredbama zakona o odbrani BiH, komanda puka obavlja samo svečane funkcije i nema administrativnu i operativnu nadležnost.