Prema njegovim rečima, tako nešto zaglavilo bi mnoge stvari na Kosovu.
„Potpuno razumem da je veoma važno suočiti se sa prošlošću. Pitanje tužbe protiv druge države, međutim, mislim da je vrlo problematično i možda pogrešan način za napredak. To je zbog toga što bi to bio veoma dug proces, mnoge stvari na Kosovu mogle bi da se zaustave i nije poznato kako će se to završiti. Potpuno je neizvesno da li idete na Međunarodni krivični sud ili Međunarodni sud pravde. A potom, i politički – tužiti jednu državu za genocid, to znači da celu državu privodite pravdi, svi zajedno, samo da bi se učinilo jedno. Veoma je važno, čak i za Nemačku, kada pogledamo istoriju moje zemlje, da se suočite sa prošlošću, ali krivica je uvek individualna i ovo mora biti način“.
„Mislim da u trenutnim okolnostima, ako me pitate, da li je to pravi korak, odgovor je – ne, nije. Video sam da vlada takođe planira da uspostavi Institut za prikupljanje dokaza, ali to bi moglo da se koristi za krivično gonjenje pojedinačnih krivaca, kao u slučaju Jugoslovenskog suda“.
Prema Rodeu, primer Nemačke treba slediti u regionu uspostavljanjem zajedničkih komisija za udžbenike sa susednim zemljama, tako da se istorija predaje na sličan način, a ne kontradiktorno.